Američka bankarska industrija je u krizi zbog niza banaka koje su propale, što je počelo prošle sedmice i što nastavlja da drma tamošnja i svetska tržišta. Ekonomisti proriču propast, uprkos naporima da se spreče posledice sloma.
U nastavku sumiramo šta sve treba da znate o najnovijim dešavanjima u Sjedinjenim Američkim Državama zbog kojih su oči celog sveta uprte u Vašington.
Šta se desilo?
Kalifornijska banka, koja je fokusirana na kriptovalute silvergejt, bila je prva koja je objavila predstojeću likvidaciju.
Zatim je to saopštila i tehnološka i startap Banka Silikonske doline (Silicon Valley Bank – SVB), čija je implozija bila najveći kolaps američke banke od finansijske krize 2008. godine.
„Signature Bank“ sa sedištem u Njujorku bila je poslednja koja je zatvorena tokom vikenda, pošto su se regulatori plašili za njenu likvidnost.
Zašto su banke propale?
Banke su doživele pad akcija nakon masovnog odliva depozita zbog straha od recesije, viših kamatnih stopa i usporavanja tržišta inicijalne javne ponude.
Ovi faktori su otežali mnogim preduzećima da prikupe dodatni novac i naveli kompanije da povuku svoje depozite kod SVB-a i sličnih zajmodavaca.
Kakve veze imaju kamate sa tim?
Da bi ukrotile inflaciju, vlade na Zapadu su počele da podižu kamatne stope. Postoji istorijska korelacija između viših kamatnih stopa i neuspeha finansijskih institucija sa prekomernom zaduženošću.
Do prekomerne zaduženosti dolazi kada preduzeće pozajmi previše novca i nije u stanju da plati kamatu ili otplatu glavnice ili da održi plaćanja za svoje operativne troškove. Kamatne stope u SAD su povećane više puta tokom protekle godine, a mnogi analitičari upozoravaju da su trenutno previsoke (iznose od 4,5 do 4,75 odsto) da bi sprečile pucanje finansijskih balona.
Ko je sledeći?
Pad akcija nastavljen je u ponedeljak 13. marta, sa nekoliko bankarskih akcija koje su zaustavljene zbog volatilnosti. Od sredine dana, „PacWest Bancorp“, „Zions Bancorporation“, „First Republic Bank“ i „Regions Financial“ više nisu trgovale.
Kako su reagovale Federalne rezerve?
Federalne rezerve, Ministarstvo finansija SAD i Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) su najavili novi hitni program koji ima cilj da ojača poverenje u bankarski sistem i zaštiti štediše propalih banaka.
Oni će omogućiti i osiguranim i neosiguranim deponentima propalih banaka potpuni pristup njihovom novcu kroz poseban FDIC fond. Federalne rezerve takođe su odvojeno najavile da će bankama staviti na raspolaganje dodatno finansiranje u hitnim slučajevima, kroz novi program bankovnog finansiranja.
Da li će mere sprečiti posledice kolapsa?
Trgovci i analitičari tvrde da je panika već ozbiljna i da bi mogla dodatno da podstakne investitore da prebace sredstva iz malih banaka u one veće, koje se smatraju bezbednijim. To bi, međutim, oduzelo likvidnost velikih banaka i moglo bi dovesti i do njihovog pada.
Postoji li rizik od većeg preokreta?
Vlade SAD, Britanije i Kanade preduzimaju vanredne korake da spreče potencijalnu bankarsku krizu. Nemački finansijski nadzorni organ saopštio je da „teška situacija” nemačke filijale SVB „ne predstavlja pretnju po finansijsku stabilnost”. Prema nekim analitičarima, ne postoji rizik od širenja trenda, jer su vlasti reagovale.
Šta je najgori scenario?
Oni koji su uložili novac u banke mogli bi da se uspaniče, što bi rezultiralo nacionalnim bankarskim problemom. Pošto zajmodavci ostanu bez novca, biće primorani da zatvore svoja vrata i da štedišama blokiraju pristup njihovim računima.
Kako vlade ne mogu da zaštite sve štediše, moglo bi da dođe do Velike depresije u stilu 1929. ili još gore, prilikom čega bi došlo do kolapsa celog zapadnog finansijskog sistema.
IZVOR: 24SEDAM FOTO: LE MONDE
