Prvi put u poslednjih dvadeset godina broj građana koji se protive pridruživanju Srbije Evropskoj uniji veći je od onih koji to podržavaju, pokazuje istraživanje Ipsosa.
Dok u Briselu takve rezultate čitaju kao nedovoljan rad zvaničnika na promociji evropskih vrednosti, u Beogradu ocenjuju da je takva statistika posledica velikih pritisaka EU na Srbiju, posebno kada je reč o ukrajinskoj krizi.
Kada je Srbija pre deceniju zvanično postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, optimizam je vladao sa obe strane stola. Vrata u Briselu, predviđalo se, trebalo je da se ubrzo otvore. Ipak, umesto mesta za stolom deseti rođendan statusa kandidata Srbije obeležava drastičan pad podrške pridruživanju Uniji.
Prema podacima Ipsosa, na referendumu bi za ulazak u Uniju glasalo samo 35 odsto građana, dok bi 44 odsto bilo protiv.
„Ovo sada nam govori da građani žele da vide kraj tog procesa ili neke promene. To može da se promeni, ali sada su građani, čini mi se, osetljiviji na sve ove zahteve, pritiske za neke uslove koje Srbija treba da ispuni, ali slabo se objašnjava da su to uslovi koji važe za sve“, kaže Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku.
„Ja ne sumnjam da sve to može da se brzo promeni, jer, recimo, primer Hrvatske – 2011. samo je 22 odsto građana bilo za ulazak Hrvatske u EU, a dve godine kasnije na referendumu glasalo je 66 odsto“, navodi Grubješićeva.
Najveću podršku pridruživanju građani Srbije pokazali su nekoliko meseci nakon održavanja Pesme Evrovizije u Beogradu 2008. i u godini kada je Evropska unija ukinula vize za srpske državljane – čak 74 odsto ispitanika 2009. godine bilo je za ulazak Srbije u Uniju.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
