Samo trećina žena u Srbiji ima vozačku dozvolu, a tek svaka šesta odlazi na posao automobilom – za razliku od muškaraca koji na posao uglavnom dolaze svojim vozilom. Žene češće koriste lokalne autobuse, tramvaje i trolejbuse i mnogo češće pešače od kuće do posla nego muškarci.
Ovo istraživanje, koje je realizovano uz podršku Svetske banke za potrebe Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, takođe je pokazalo da žene u Srbiji obave 23 odsto svih putovanja javnim prevozom, u poređenju sa 14 odsto muškaraca koji se od kuće do posla voze autobusom, trolom ili tramvajem.
Kako objašnjavaju u Koordinacionom telu, glavni cilj ovog istraživanja, koje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 2.400 ispitanika, jeste da se pruži uvid u činjenično stanje na osnovu kojeg se izrađuju politike za unapređenje rodne ravnopravnosti u saobraćaju.
Studija pokazuje, između ostalog, da je volan i dalje uglavnom u rukama muškarca – čak dve trećine pripadnika jačeg i svega trećina pripadnica lepšeg pola ima položen vozački ispit. Žene su mnogo sklonije tzv. intermodalnom prevozu, odnosno kombinovanju različitih sredstava prevoza tokom jednog putovanja. Primera radi, svaka peta žena i svaki sedmi muškarac kombinuje različita prevozna sredstva tokom jednog putovanja četiri-pet puta nedeljno.
Muškarci češće od žena voze automobil ili motocikl, a žene mnogo češće od muškaraca koriste javni prevoz, taksi i češće pešače. Mesečnu kartu za javni prevoz poseduju trećina žena i petina muškaraca.
S druge strane, muškarci voze bicikl mnogo češće od žena – putovanja biciklom čine šest odsto ukupnih putovanja žena i osam odsto ukupnih putovanja muškaraca. Ovo je blizu proseka Nemačke, gde se jedanaest odsto svih putovanja obavi biciklom, ali je mnogo niže u poređenju s određenim evropskim gradovima koji su naročito pogodni za vožnju biciklom, poput Lajdena u Holandiji ili Kopenhagena u Danskoj, gde čak trećina stanovnika koristi bicikl kao prevozno sredstvo.
Studija „Rodna ravnopravnost u saobraćaju u Srbiji” takođe je pokazala da u Srbiji manje ljudi poseduje automobil u odnosu na EU – u Srbiji na 1.000 stanovnika „dolazi” 286 automobila, dok je u većini razvijenih zemalja EU taj odnos tri puta veći. Glavni razlog zašto domaćinstva ili osobe ne poseduju automobil jesu ograničena finansijska sredstva – polovina ispitanika tvrdi da jednostavno ne mogu priuštiti automobil. Rezultati su pokazali i da domaćinstva u Srbiji izdvajaju deset odsto prihoda na troškove prevoza.
Ne postoji značajna razlika među muškarcima i ženama u prosečnoj udaljenosti radnog mesta od kuće jer ona iznosi oko 8,5 kilometra u jednom pravcu za pripadnike oba pola. Međutim, primetne su razlike između stanovnika seoskih i gradskih područja – osobe koje žive u seoskim područjima putuju u proseku oko 10,7 kilometara u jednom smeru od kuće do posla, dok ljudi koji žive u gradskim područjima prelaze manje razdaljine – oko 7,4 kilometra.
Ovo istraživanje takođe je pokazalo da u saobraćajnim nezgodama strada više muškaraca nego žena, bilo da su vozači ili putnici u vozilu, dok žene čine veći broj povređenih putnika. U 2018. godini 239 vozača automobila poginulo je u saobraćajnim nezgodama, a rizik da poginete na drumu u Srbiji je veći nego u Evropskoj uniji.
Od ukupnog broja zaposlenih žena u Srbiji, samo 2,3 odsto njih radi u sektoru transporta. Statistika Ministarstva saobraćaja pokazuje da žene čine 20 odsto zaposlenih u tom sektoru i da su veoma slabo zastupljene na rukovodećim položajima.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: PIXABAY
