Ako provodite dovoljno vremena na društvenim mrežama, sigurno ste primetili novi trend: ljudi sve češće govore o tome kako su „izvan svog prozora tolerancije“. Iako termin zvuči klinički, on opisuje nešto što nam je svima dobro poznato – onaj trenutak kada stres preraste u haos ili kada se sve u nama jednostavno… ugasi.
Ovaj koncept, koji je originalno osmislio psihijatar Daniel Siegel, ponovo je postao aktuelan zahvaljujući terapeutima i wellness zajednicama koje pokušavaju da objasne moderni fenomen „sagorijevanja“ (burnout).
„To je suštinski način na koji naš nervni sistem upravlja pritiskom,“ izjavila je Becca Moravec, savetnica za traume iz Denvera, u razgovoru za HuffPost. „Unutar prozora možemo jasno da razmišljamo i osećamo svoje emocije. Van njega, ili upadamo u paniku i bes, ili u stanje obamrlosti i isključenosti.“
Moderan život smanjuje prozor svima
Psiholozi upozoravaju da današnji uslovi čine neobično teškim ostanak u toj zoni ravnoteže. „Živimo u kulturi koja veliča užurbanost (hustle),“ kaže terapeutkinja iz Kalifornije, Emma Shandy Anway. „Sam sistem je nesiguran – politički, društveno, ekološki – pa ljudi provode većinu vremena u režimu preživljavanja (survival mode).“
POVEZANE VESTI
Becca Moravec dodaje da su mnogi od nas rano naučili da potiskuju emocije: „Govorili su nam da ’pređemo preko toga’, a ne da to osetimo. Takvo uslovljavanje otežava prepoznavanje trenutka kada počinjemo da gubimo ravnotežu.“
Da li je moguće proširiti ovaj prozor?
Neki ljudi prirodno imaju širi emocionalni prozor, često zahvaljujući sigurnom detinjstvu ili okruženju sa niskim nivoom stresa. Drugi, posebno oni koji su preživeli traume, imaju znatno manji prostor za manevrisanje. Ipak, terapeutkinja iz Zapadne Virdžinije, Carly Costello, tvrdi da svako može da ga proširi.
Navike poput mindfulness tehnika, sporog disanja, kretanja i pisanja dnevnika (journaling) služe kao „skela za nervni sistem,“ objašnjava Emma Shandy Anway. Ovi svakodnevni rituali uče telo da su sigurnost i smirenost stanja koja se mogu ponoviti, a ne retki incidenti.
Cilj je stabilnost, a ne savršenstvo
Konačni cilj nije postizanje večnog mira. „Čak i ljudi koji su prošli proces zaceljenja ponekad izađu iz svog prozora,“ kaže Becca Moravec. „Poenta je u tome koliko se nežno i brzo u njega vraćate.“
Kako se ovaj termin širi, njegova privlačnost leži upravo u toj dozvoli – da osećamo, da budemo poljuljani i da se oporavljamo iznova i iznova. „Prozor“ nije kutija u kojoj treba da ostanemo zarobljeni; to je prostor u kojem život ponovo postaje podnošljiv.
IZVOR: EN.AS.COM I FOTO: PEXELS
