Aco Pejović je od supruge za 30 godina braka dobio automobil, a malo je onih koji znaju kako je počela njihova ljubavna priča.
Iako ne voli preterano da deli detalje iz svog ljubavnog života, Aco je jednom prilikom priznao da se u Biljanu zaljubio na prvi pogled.
– Biljana je bila iz jedne ugledne profesorske porodice, a ja sam radio u jednom lokalu. Ona je došla te večeri tad i nešto me preseklo u stomaku. Tada sam imao oko 20 godinu. Potom smo se sreli u drugom lokalu koju sam držao, a ona je došla sa pričom da me je pozdravio neki prijatelj iz Podgorice – pričao je Aco pre nekoliko godina, pa dodao:
– To je tada bila samo fora, jer je ona mene te večeri smuvala. Tada je bila četvrti srednje, sedam dana smo se zabavljali i nakon maturske večeri, odlučio sam da je zaprosim. Pristala je, ali pod uslovom da joj dozvolim da završi fakultet. Tako je bilo i evo sada smo 30 godina u braku.
Aco i Biljana su u braku dobili tri ćerke – Ivu, Mariju i Magdalenu, na koje su jako ponosni.
POVEZANE VESTI
Najstarija Magdalena je diplomirala na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, a posle toga je završila i master studije u Španiji.
Srednja Acina i Biljanina ćerka je Marija Pejović. I ona je svog tatu načinila ponosnim, pošto je diplomirala je medicinu i to sa najvišim ocenama.
Najmlađa Iva je takođe dobra učenica i nema sumnje da će nastaviti putem svojih sestara.
Pre nekoliko godina Biljana je bila na ivici smrti, a drama koju su kao porodica preživeli, nikada neće zaboraviti.
Aco je jednom prilikom ispričao kako se osećao u tim trenucima i šta se sve dešavalo.
– Biljana je bila zdrava žena, nikad nije imala problema, nije ni znala da ima te aneurizme. To je kao jedan balon koji se stvori na krvnom sudu, ona je imala to urođeno i to dve na očnim aortama. Tri dana se žalila da je glava bolela, ali ništa nešto drugačije nego inače. Taj dan samo se srušila u amfiteatru pred studentima dok je držala predavanje i odmah su je odveli u Urgentni centar – pričao je Aco i nastavio:
– To iščekivanje tamo, dok ona leži na stolu, ću zauvek pamtiti. Te ružne scene koje čovek mora da gleda, kako iznose svakih pola sata po jedno telo u crnim kesama, samo sediš i čekaš i prolazi ti kroz glavu da doktor izađe i kaže tebi „to je to“. Tad sam zvao, pošto imam puno prijatelja doktora sa kojima se družim, i odmah su mi pritekli u pomoć. Doduše jedna mlada doktorka me je uvela unutra, tad nisam znao uopšte šta su aneurizme, bila je mlada pa mi je delovala neiskusno, ali ne zameram joj. Ona je rekla, da se ona pita, ona bi je ostavila da je prati do ujutru, što bi bilo 100 odsto kobno za nju, jer je morala odmah na operaciju. Od 1.000 jedno preživi, kad pukne aneurizma, to su mi kasnije rekli. Onda je došao moj prijatelj i doktor Zoran i brzo su je prebacili na neurohirurgiju i tu je doktor Tasić prihvatio i danas sam mu zahvalan kao bratu. To se sve dešava u 12 uveče.
Tu noć, priznaje Aco, nikada neće zaboraviti.
– Te večeri ne mogu zaboraviti, cela srpska estrada je bila kod mene. Tad sam shvatio da su mi pravi prijatelji, pokazali su mi ljubav i poštovanje. Toliko su mi snage dale kolege, od Cece, Brene, Bobe, Zorice i Kemiša, Bekute i Mrke, Žike Jakšića, Raka Marić, Lukas, Tropiko, ne znam ko nije bio u Urgentnom uz mene, došli su svi u bolnicu. Bilo je 150 ljudi od toga 70 odsto sa estrade. Sećam se, kreću da je vode na operaciju i zovu moju decu da je vide, jer je to možda poslednji put da je vide. Šest i po sati je trajala operacija, mi smo ostali do 7 ujutru u Urgentnom – ispričao je Pejović te dodao da je nakon operacije krenula nova borba za Biljanin život.
– Posle operacije bilo je užas videti je kako leži obrijane glave, sa rezovima. Posle toga užas je bio klincima objasniti šta su mogući scenariji. Nisam dozvolio nikome da mi dolazi kući, hteo sam da budem sam sa svojom decom, i onda sednem, zagrlim ih i kažem – možemo da ostanemo bez mame, ali sve to prođe, izdrži nekako čovek. Sve vreme mi je bila na pameti ta Cecina pesma “Živ se čovek na sve navikne”. Te prve večeri, od stresa ili čega već, desi se da starija ćerka ima neko trovanje, spava u kupatilu pored šolje. Srednja ima problem sa zubom, najmlađa dobije temperaturu u pola noći. Zovem doktora da da infuziju starijoj ćerki i onda kad ih smestim u krevet, odem u svoju sobu i iz sve glasa se derem i vrištim i molim Bilju da ne umre i da me ne ostavi.
On je je tada otkrio koliko je Biljani bilo teško da se oporavi, ali porodica je sve vreme bila uz nju.
– Tri meseca nakon operacije traje njena borba. Prvih mesec dana pričala je nepovezano, ljudi posle toga ponovo uče da pričaju, da hodaju. Ona jako voli muziku i onda sam joj puštao Merlina, nema ona pojma gde je, ali pevuši. Kad je mogla da ustane, uzmem je pa onako plešemo po bolničkoj sobi. Ona se ne seća ničega, ali pleše. Ta tri meseca u njenom životu su izbrisana u njenom pamćenju. Kad je došla kući nije znala gde se nalazi. Nepovezano je pričala stalno, često sam zvao doktora da vidim da li je to normalno i do kada bi moglo da traje. Puno sam išao u crkvu i molio se, i mislim da mi je to pomagalo, nalazio sam tamo mir. “Vratila se” kad je doživela blagi šok jer je videla kako izgleda, pogledala se u ogledalo i rekla nam: “Pa dobro, mamu vam vašu, pa je l’ vidite na šta ličim, što mi niste bar obrve i nausnice počupali?”. Mi smo se smejali, tu se brinemo da li ćeš preživeti, a ti brineš o nasunicama – otkrio je pevač.
IZVOR: 24SEDAM I FOTO: YTPRINTSCREEN
