Za godinu dana, od januara do decembra 2022, filijale Nacionalne službe za zapošljavanje izdale su ukupno 35.174 dozvole za rad stranim državljanima u Srbiji.
Od tog broja mogućnost da radi u Srbiji dobilo je 5.919 žena.
Da je Srbija postala „Meka“ za radnike iz inostranstva pokazuje i podatak da se isti trend nastavlja i u ovoj godini, pa su tako do sredine aprila već izdate 13.133 dozvole za rad. Na listi prednjače državljani NR Кine, Ruske Federacije, Turske, Indije, Кube, a tu su i Makedonci, Ukrajinci, Nepalci, ali i državljani Bosne i Hercegovine.
Saša Torlaković, predsednik Samostalnog sindikata građevine, objašnjava da Srbija ima višegodišnji nedostatak radne snage, pogotovo u građevinskom sektoru.
„Nedostaju nam tesari, armirači, zidari, ali pitanje je koliko oni koji dolaze mogu to da nadomeste. Mnogi od njih dampinguju cene, što je loše za naše tržište radne snage. Samo Turci rade majstorske poslove, a svi ostali jedva da zarađuju 300 evra mesečno. Od tog novca im agencije sigurno uzimaju deo para za smeštaj i hranu. Nažalost, njima je to dovoljno, pošto u svojim zemljama rade za dva dolara dnevno“, ističe Torlaković.
On smatra da je najgore od svega što se mi zadovoljavamo takvim radnicima i ne školujemo naše.
„To je veliki problem. Stranci danas grade hotele, apartmane i stanove ne samo u Beogradu, već i Novom Sadu, Novom Pazaru, na Zlatiboru, Divčibarama, Kopaoniku, Srebrnom jezeru“, navodi Torlaković.
Da su angažovani najviše u oblasti građevinarstva pokazuju i podaci NSZ.
„Radi se o različitim profilima građevinskih radnika: zidarima, armiračima, pomoćnim građevinskim radnicima, gipsarima, tesarima, stolarima, pored toga veliki broj dozvola izdat je još i variocima. Takođe, veći broj dozvola za rad izdat je IT stručnjacima iz različitih oblasti IT delatnosti“, objašnjavaju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Osim toga, stranci su angažovani i kao pomoćni radnici u različitim granama privrede, kao i u uslužnim delatnostima, ugostiteljstvu i hotelijerstvu.
Prema poslednjim podacima, najbrojniji stranci kod srpskih poslodavaca su državljani Ruske Federacije, a za njima slede državljani NR Кine, Indije i Turske.
Prednjače Rusi
U 2022. godini državljanima Ruske Federacije izdata je 8.081 dozvola za rad, a 2.330 je pripalo ženama. Isti papir zatražila su i 484 Ukrajinca, od čega je bilo 276 dama.
U ovoj godini je već 4.901 Rusu odobren rad u Srbiji (1.318 žena), a na spisku je i 135 državljana Ukrajine (80 žena).
„Rusi se uglavnom zapošljavaju u IT delatnosti, a državljani Ukrajine najčešće podnose zahteve za izdavanje ličnih dozvola za rad“, kažu u NSZ.
U ovoj službi navode da se zapošljavanje stranaca ostvaruje pod uslovom da stranac ima regulisan boravak u Republici (alternativno: viza D po osnovu zapošljavanja ili odobren privremeni boravak /odnosno odobreno stalno nastanjenje) i dozvolu za rad. Za svaku vrstu propisani su uslovi i potrebni dokazi za njeno izdavanje. Izdavanju dozvola za rad prethodi postupak regulisanja boravka stranca.
„Radna dozvola se izdaje za period radnog angažovanja stranca, ali ne duže od perioda za koji je odobren njegov boravak. Privremeni boravak se u najvećem broju slučajeva odobrava na period od godinu dana, pa se najčešće za isti period odobrava i rad“, objašnjavaju nadležni.
Dozvola za rad može se produžiti ukoliko su ispunjeni uslovi propisani za njeno izdavanje. U zavisnosti od vrste zavisi za koji period se dozvola može produžiti.
