U svim razvijenim zemljama, ili kako ih mediji u Italiji nazivaju „ekonomski naprednim zemljama“, zaposleni masovno napuštaju posao. 1. novembra 2021, u Italiji se završila zabrana otpuštanja radnika, prva zabeležena u ovoj zemlji nakon one iz 1945, posle poraza fašizma. Ali Italijani kao da više nisu zabrinuti šta će biti sa njihovim radnim mestima.
U februaru 2020. došlo je do zabrane otpuštanja radnika u Italiji teško pogođenoj pandemijom. Prvi deo zabrane je prestao da važi u junu ove godine i odnosio se na četiri miliona radnika, a danas se tiče više od 10 miliona zaposlenih. Mediji podvlače činjenicu da se o tome jako malo priča kao što se ne govori dovoljno o fenomenu dobrovoljnog napuštanja posla: naime, pola miliona ljudi daje otkaz na svaka tri meseca.
Zaposlenost i ekonomija u Italiji beleže tri neobična fenomena: kompanijama je izuzetno teško da pronađu radnike, mnogo je manje žena koje su se vratile na posao u odnosu na muškarce i nikada kao do sada toliko ljudi nije odlučilo da napusti posao. To su dakle tri enigme vezane za zaposlenost u Italiji.
U avgustu ove godine već je 57 odsto muškaraca nadoknadilo izgubljeno vreme od januara 2020. do januara 2021, tj. u najgorem momentu recesije izazvane kovidom, dok je taj procenat kada se radi o ženama znatno niži – 36 odsto do avgusta ove godine.
U prvoj godini pandemije u Italiji je izgubilo posao 530.000 muškaraca i 356.000 žena. Italijani, a naročito žene, teško usklađuju posao i porodične obaveze, pa se ne vraćaju na posao i ne moraju više da plaćaju bebi-siterke i pomoć u kući, za šta je u većini slučajeva odlazila čitava njihova plata.
Za sada je još rano reći šta je tačno razlog ovog fenomena, da li je to posledica višemesečnog „zamrznutog“ tržišta rada i javnih politika usvojenih za vreme krize ili planiranog napuštanja određenog radnog mesta koje je samo bilo odloženo za vreme pandemije, ili su zaposleni došli do neke vrste „prosvetljenja“ i odlučili da napokon potraže posao koji više odgovara njihovom obrazovanju i potrebama.
Moguće je i da je kriza izazvana pandemijom ubrzala fenomen migriranja radne snage iz sektora koji je u krizi poput ugostiteljstva i turizma u one koji su u porastu poput onih koji se odnose na zdravlje i nove tehnologije.
U oba slučaja, bilo da se radi o privremenoj ili trajnoj pojavi, biće potrebno istražiti posledice otkaza radnika jer se još ne zna da li oni koji napuštaju posao potpuno izlaze sa tržišta rada ili samo menjaju poziciju.
Odgovori na sva ova pitanja biće važni ne bi li se razumelo koje su to javne politike koje prate i upravljaju novim trendovima na tržištu rada, da povećaju nivo produktivnosti zemlje i garantuju veće blagostanje radnicima.
IZVOR: RTS I FOTO: EPA
