Uskrs se slavi uvek u nedelju i to prve nedelje posle prolećne ravnodnevnice, odnosno posle punog meseca. Međutim, još je komplikovanije – kada se određuje datum ovog velikog hrišćanskog praznika, uključuje se astronomija, matematika i hrišćansko predanje.
„Prema kanonskom pravilu, Uskrs se slavi prve nedelje nakon četrnaestog dana lunarnog meseca (što odgovara punom mesecu) koji pada na 21. mart ili posle njega (nominalno na dan prolećne ravnodnevnice). Da bi odredile tačan datum praznika, hrišćanske crkve su izabrale metod definisanja izračunatog „crkvenog“ punog meseca, umesto da odrede datum posmatranjem meseca“, stoji na Vikipediji, u tekstu gde je detaljno objašnjeno i kako funkcioniše računanje datuma Uskrsa.
Pravoslavni Uskrs po Julijanskom kalendaru nikad ne može pasti pre Blagovesti 7. aprila, kao ni posle Đurđevdana 6. maja, a katolički odnosno Uskrs po Gregorijanskom kalendaru uvek je između 22. marta i 25. aprila.
„Kada se određuje datum praznika, uključuje se astronomija, matematika i naravno hrišćansko predanje. Na prvom saboru 325. godine u Nikeji, u vreme cara Konstantina Velikog, doneti su neki osnovni principi. Kada se određuje datum Vaskrsa, prvo mora proći prolećna ravnodnevnica 21. marta, zatim mora biti mesec uštap ili pun mesec i prva nedelja posle uštapa“, pojasnio je ranije sveštenik i profesor Bogoslovskog fakulteta Radomir Popović.
Prema njegovim rečima, na Zapadu, negde u šestom veku, jedan od svetih otaca Dionisije Mali, koji je bio i matematičar i bavio se pitanjem pashalije, doneo pravilo koje su pravoslavci prećutno prihvatili, da se Vaskrs slavi posle jevrejske Pashe, preneo je Tanjug.
„Pasha je mogla da padne bilo koji dan u nedelji, pa se čekao prvi nedeljni dan da se proslavi Vaskrs“, objasnio je Popović.
Na sajtu Svet nauke se konstatuje da određivanje datuma Uskrsa uopšte nije jednostavno, te da postoji nekoliko razloga koji komplikuju stvari.
Pre svega to je činjenica da se za određivanje dana prolećne ravnodnevice i punog meseca ne koriste astronomska posmatranja, tj. realna slika vasione, već tablice. Drugi razlog je pomenuti jevrejski praznik Pasha.
Prolećna ravnodnevica, ili početak proleća, astronomski može da bude 20. ili 21. marta, ali kada se određuje dan Uskrsa uzima se uvek 21. mart. To je početni dan u odnosu na koji se određuje Uskrs.
Sledeće je pun mesec. Verovatno je poznato da Mesec obiđe oko Zemlje za oko 28 dana, pa je zbog toga i dan punog meseca promenljiv. I ne samo to. Bitno je zapamtiti da se kod određivanja datuma Uskrsa koristi podatak iz tablica (crkvenog kalendara), a ne pravi mesec koji vidimo. Razlika između onoga što vidimo na nebu i onoga što piše u kalendaru može da bude i dva dana. Ova razlika možda deluje malo, ali ako je pun mesec na primer u subotu – datum Uskrsa može da se pomeri celu nedelju.
Pogledajte datume Uskrsa za narednih 10 godina:
Uskrs 2022. godine – katolički: 17. april; pravoslavni: 24. april
Uskrs 2023. godine – katolički: 9. april; pravoslavni: 16. april
Uskrs 2024. godine- katolički: 31. mart; pravoslavni: 5. maj
Uskrs 2025. godine – katolički: 20. april; pravoslavni: 20. april
Uskrs 2026. godine – katolički: 05. april; pravoslavni: 12. april
Uskrs 2027. godine – katolički: 28. mart; pravoslavni: 2. maj
Uskrs 2028. godine – katolički: 16. april; pravoslavni: 16. april
Uskrs 2029. godine – katolički: 01. april; pravoslavni: 08. april
Uskrs 2030. godine – katolički: 21. april; pravoslavni: 28. april
Uskrs 2031. godine – katolički: 13. april; pravoslavni: 13. april
Uskrs 2032. godine – katolički: 28. mart; pravoslavni: 2. maj
IZVOR: NOVA I FOTO: PRINTSCREEN
