Umesto da pokušavate da ohrabrite dete rečima “U redu je, možeš ti to”, zastanite i razmislite o kontekstu i pokušajte da identifikujete šta dete tada oseća.
Dete se toliko trudi da izgradi toranj za svoj dvorac, ali vi samo gledate kako njegova frustracija raste jer se kockice jednostavno ne uklapaju na pravi način.
Verovatno ćete pokušavati da ga ohrabrite tako što ćete mu reći da to može, ali to bi moglo da ima suprotan efekat i moglo bi samo da poveća frustraciju.
Psiholog Sigi Koen kaže da se ispod površine zapravo dešava nešto drugo.
Koen smatra da, kada dete kaže „Ne mogu“, ono što obično želi da kaže je da mu je to preteško, da je umorno ili da jednostavno to ne želi.
Na primer, kada dete kaže da nešto ne može, vi mu odgovorite na ove, ili slične, načine:
„Misliš teško je? U pravu si, teško je. Zato bi trebalo više da se potrudiši. Da pokušamo…“, ili „Misliš, ovo ti se čini nemogućim? Mislim da si umoran i zasićen, pa ti se zato čini nemogućim. Napravi pauzu, duboko udahni i probaj ponovo“.
„Ukoliko dete kaže da ne može jer jednostavno ne želi, recite mu da ga razumete i objasnite mu da često, kada nešto ne želimo, kažemo da ne možemo… ali možemo“, kaže Koen.
Na ovaj način detetu ćete pružiti smernice i emocionalnu podršku i to im može pomoći, dodala je Koen za „PureWow“, prenosi 24 sata.hr.
Koen smatra da su velike prednosti ovakvog pristupa.
„Pružate svom detetu smernice i emocionalnu podršku, s kojima istovremeno potvrđujete njihove osećaje“, kaže psiholog.
Drugim rečima, priznajete njihove osećaje, a time pomažete detetu da se ne oseća usamljeno dok se loše oseća i pružate podršku, bez da ih podstaknete da se predaju i samim tim ne ostvare ono što su naumili.
IZVOR: 24SATA.HR, REPORT.RS: FOTO: PIXABAY
