Upoznavanje jedne zemlje obuhvata različite aspekte, ali kada je u pitanju Srbija, prevashodno se misli na njen duh, duh njenog naroda, prirodne lepote i pojedince koji su je učinili onim što jeste i obeležili njenu bogatu istoriju.
Kultura, umetnost, tradicija i koreni povezani su jednom neodvojivom niti koja predstavlja srž identiteta srpskog naroda, a to je pravoslavna vera. Duhovni aspekat života, uvek je bio krucijalna stvar u shvatanju vrednosti identiteta srpskog naroda.
Grbovi, zastava, himna „Bože pravde“ nastali su upravo kao odraz duhovnog aspekta srpskog naroda koji je duboko utemeljen u našu bit i postojanje.
Simbolika naše zastave
Verovanje koje je duboko ukorenjeno u narodu ističe da crvena boja na zastavi Srbije predstavlja prolivenu krv za našu zemlju, plava slobodu, čisto nebo i večnost kojoj se teži, dok bela predstavlja majčino mleko koje hrani jaku srpsku decu i ratnike.
Proučavaoci zastava (veksikolozi) veruju da simbolika boja nije vezana za naše konkretno područje i nacionalno iskustvo, već su značenja univerzalna. Oni nude objašnjenje po kome je plava simbol vernosti i odanosti, a bela čistote i iskrenosti.
Zanimljivo je da postoje dve zastave, državna i narodna. Srpska zastava i zastava Republike Srbije su dve različite stvari.
Srpska zastava
Crveno, plavo, bela trobojka, smatra se simbolom srpskog naroda, što znači da obuhvata više od države Srbije i često se teritorije, naseljene pretežno Srbima služe ovom zastavom.
Republika Srpska, gde su Srbi u velikoj većini u odnosu na etnički ostalo stanovništvo koristi srpsku trobojku.
Takođe, Crna Gora je koristila istu trobojku (mada je većinsko stanovništvo u Crnoj Gori i dalje koristi) do 2006. Ova zastava je zastava Kraljevine Crne Gore i koristila se još davno pre osnivanja Jugoslavije.
Državna zastava Republike Srbije je ona sa grbom dvoglavog orla i krunom. Kruna predstavlja kraljevinu, suverenitet. Na njenom vrhu se nalazi krst koji ukazuje da je iznad krune samo Bog, a da je nosilac krune odabran po Božijoj volji.
Simbolika dvoglavog orla
Dvoglavi orao predstavlja jedinstvo nebesa i zemlje, odnosno Crkve i države. U sredini imamo srpski krst i četiri ćirilična slova S, odnosno „ocilo“ koje se koristilo kao turpija kojom se kreše kremen kako bi se stvorila vatra. Postoje razne teorije odakle je uzeta i ko je povezao ocila sa sloganom „Samo Sloga Srbina Spasava“.
Srpske zemlje su imale razna obeležja i pre Svetog Save, poput pečata kneza Strojimira, ali ona ne uključuju kombinaciju boja, krsta i slogana koji mi danas koristimo. Za ime Svetoga Save se vezuje srpski krst, sa četiri „S“. Veruje se da je dizajn nastao po uzoru na vizantijska obeležja, samo što su kod njih ta slova zapravo bila beta i predstavljala slogan dinastije Paleolog- „Vasilevs-Vasileon-Vasiluon-Vasiluondon“ ili prevedeno sa grčkog na srpski „Car-Careva-Caruje-Carevima“.
Smatra se da je Sveti Sava prvi izgovorio „Samo Sloga Srbina Spasava“ ali da je tek Jovan Dragašević prvi povezao ovu krilaticu za ocila, odnosno slovo „S“.
Dvoglavi orao je aktivno krenuo da se koristi u srednjovekovnoj Srbiji, kao grb kraljevine. Njegovo poreklo se opet vezuje za vizantijsku dinastiju Paleologa. Simbolika se tumači na taj način da jedna glava okrenuta ka zemaljskom carstvu, a druga ka Carstvu Nebeskom.
Pošto Srbija od pada pod Otomansku imperiju nije koristila grb sa dvoglavim orlom, tek 1882. godine kada je postala kraljivina za vreme dinastije Obrenovića, ponovo je počela da koristi trobojku sa dvoglavim orlom.
Za vreme nacističke okupacije Srbija je koristila zastavu sa dvoglavim orlom ali bez krune, a posle toga u vremenu komunizma i Jugoslavije i satiranja srpskog identiteta nije se koristio ni dvoglavi orao, nego samo zvezda.
Konačno, 2004. godine, grb zajedno sa zastavom je promenjen, odnosno vraćen u dvoglavog orla sa krstom Svetog Save i četiri „S“, a 2010. se izvršava poslednji redizajn na zastavi, gde se povećava grb i boje postaju žustrije, a detalji grba upečatljiviji.
Himna „Bože Pravde“
Himna Republike Srbije, „Bože Pravde“ posebno ističe važnost identiteta našeg naroda koji se najbolje oslikava kroz veru u Boga, ljubav među braćom i ljubav prema svojoj otadžbini.
Tekst naše himne, napisao je Jovan Đođević 1872. godine, na muziku Davorina Jenka. Prihvaćena je kao zvanična himna Srbije 8. novembra 2006. godine.
IZVOR: KOMPASINFO I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
