Novi međunarodni pregled istraživanja otkriva zabrinjavajući trend: visok krvni pritisak kod dece širom sveta gotovo se udvostručio u poslednjih 20 godina. Naučnici ističu da jedan faktor naročito dominira — gojaznost.
Prema analizi 96 studija koje su obuhvatile više od 400.000 dece i adolescenata, prevalence hipertenzije porasla je sa 3,40% na 6,53% kod dečaka, i sa 3,02% na 5,82% kod devojčica između 2000. i 2020. godine.
Gojaznost kao ključni okidač
Istraživači navode da je najviša učestalost hipertenzije primećena kod dece sa gojaznošću, zatim kod onih sa prekomernom telesnom težinom. Čak i deca normalne težine nisu pošteđena.
Kada se visok krvni pritisak meri u ordinaciji, na najmanje tri odvojene posete, globalna prevalenca iznosi 4,28%, dok dodatnih 8,15% dece ima prehipertenziju — stanje koje prethodi razvoju hipertenzije.
Kod dece sa gojaznošću, rizik se dramatično povećava: skoro osam puta je veća verovatnoća za potvrđenu hipertenziju, dok je prehipertenzija prisutna kod gotovo 19% njih, navodi se u studiji.
Najdetaljnija analiza do sada
Ovo je prva meta-analiza koja kombinuje podatke iz in-office merenja (u klinikama) i kombinovanih merenja (u klinikama i kod kuće). Obuhvaćene su zemlje različitih regiona prema klasifikaciji World Health Organization — od Afrike i Amerike, do Evrope i Jugoistočne Azije.
Kod isključivo kliničkih merenja, prevalenca je najviša u uzrastu oko 14 godina, a zatim opada. Kod kombinovanih merenja, analiza 15 radova je pokazala ukupnu prevalencu od 6,67% za trajnu hipertenziju.
Stručnjaci upozoravaju: trend je globalan i ozbiljan
Dr. Rubin Cooper, pedijatrijski kardiolog iz Cohen Children’s Medical Center, koji nije učestvovao u istraživanju, upozorava da se radi o ozbiljnom, globalnom zdravstvenom problemu:
“Prevalenca hipertenzije kod dece značajno je porasla u poslednje dve decenije i prisutna je širom sveta. Ovo je veliki medicinski i ekonomski izazov za zajednice globalno.”
Iako je gojaznost glavni pokretač, Cooper navodi da precizni razlozi porasta nisu sasvim jasni. Jedna od mogućnosti je i to da se hipertenzija kod dece jednostavno češće i bolje meri nego ranije.
Šta roditelji mogu da urade?
Kardiolog preporučuje korake koji mogu pomoći u svakodnevici:
- smanjiti vreme ispred ekrana,
- uvećati unos celovite hrane,
- smanjiti unos procesirane hrane,
- davati više voća i povrća,
- podsticati redovnu fizičku aktivnost.
Ističe, međutim, da genetika takođe može igrati ulogu, pa samo ishrana i fizička aktivnost nisu uvek dovoljni — ali su značajan deo rešenja.
Cooper naglašava važnost šire edukacije i dostupnosti zdrave hrane deci i roditeljima od najranijeg uzrasta, kako bi se zaustavio trend koji već decenijama raste.
IZVOR: NEWSWEEK I FOTO: PEXELS
