Na istorijskom imanju u Šorhamu na Long Islandu, mestu gde je Nikola Tesla na osnovu jedne od svojih najrevolucionarnijih ideja izgradio laboratoriju i čuveni Vordenklifski toranj u želji da svetu podari bežični prenos energije, konačno je načinjen prvi veliki vidljivi korak ka oživaljvanju Teslinog nasleđa i ostvarenju cilja da jedina preostala Teslina laboratorija postane globalni naučni centar i muzej, izjavio je donedavni dugogodišnji izvršni direktor Teslinog naučnog centra Vordenklif (TSCW) Mark Alesi.
Alesi je za Tanjug podsetio da su letos počeli radovi na izgradnji centra za posetioce koji će biti gotov na proleće i najavio da uskoro kreće i rekonstrukcija same laboratorije.
Centar za posetioce prvi je veliki infrastrukturni korak ka trajnom otvaranju kompleksa koji će spajati prošlost i budućnost, rekao je Alesi i dodao da će centar služiti kao „apetajzer“ koji će svetu pokazati sve šta će im pružati ovo mesto Teslinog velikog sna zbog koga je 1901. godine napustio Njujork i došao na Long Island, u Vordenklif, kako se tada zvao Šoram.
„Objekat će sadržati izložbeni prostor i učionice za STEM programe i biće uvod u punu restauraciju istorijske laboratorije. Naša je misija da obnovimo Teslinu laboratoriju i otvorimo je svetu, kao polaznu tačku za inovacije i STEM obrazovanje novih generacija“, poručio je Alesii i naglasio da njihova misja podrazumeva i izgradnju muzeja.
Otvaranje prostora za posetioce će omoguci i pristup vecem broju vladinih grantova.
„To znači da možemo konačno realizovati Teslinu viziju – da budemo mesto gde se inovacije rađaju i gde mladi uče da nauka može da menja svet, rekao je Alesi donedavni osmogodišnji izvršni direktor TSCW i jedan od ključnih ljudi u misiji spasavanja laboratorije započetoj pre pola veka.
Prema njegovim rečima, među zemljama koje podržavaju TSCW izdvaja se Srbija.
„Još 2013. godine, odmah po kupovini zemljišta donirali su nam statuu Nikole Tesle. To je prva instalacija koju smo postavili i danas ponosno stoji ispred laboratorije“, rekao je Alesi i nalgasio da ih je tada posetio i predsednik Srbije.
Veliki korak u saradnji, dala je, kako navodi i kampanja Ministarstva spoljnih poslova pokrenuta povodom 80 godina kulture sećanja na Nikolu Teslu.
Dodao je da je u poslednjih nekoliko godina više puta bio u Srbiji, gde je razgovarao sa zvaničnicima i biznis liderima.
„Radimo na tome da STEM programi koje razvijamo povezuju decu u SAD i decu u Srbiji. To je globalna misija, kazao je Alesi, koji je podsetio da je u celu akciju spasavanja laboratorije ušao na inicjativu lokalne zajednice, posebno Džejn Alkorn koja ga je molila za pomoć.
„Bili su veoma zabrinuti, plašili su se da bi mogao da dođe neki investiror i sve poruši. Nisam mogao sebi da dozvolim da svakdonevno prolazim pored kuće u kojoj je Tesla živeo dok je gradio laboratoriju i čuveni Vordenklifski toranj i da okrenem glavu od projekta“, rekao je Alesi koji živi tri kuće od one u kojoj je Tesla živeo, koju je oživela pisac Barbara Dadino, a koja je u kampanji MSP kao i svi članovi TSCW-a dobila titulu Tesla ambsadora.
„U to vreme nisam znao mnogo o Tesli, on tada nije bio toliko poznat, priznao je Alesi i dodao da su ljudi iz zajednice došli u njegovu kancelariju i rekli „ako sada ne učinimo nešto, laboratorija će nestati“
Iako su od države Njujork dobili grant od 850.000 dolara to nije bilo dovoljno, pa se ključni trenutak za uspeh akcije dogodio kada je Džejn Alkorn odlučila da kontaktira Metju Inmana, tvorca popularnog stripa „The Oatmeal“, rekao je Alesi i dodao da se te iste večeri dogodilo čudo – iako se nisu poznavali, poslali su istovremeno jedno drugom mejlove i odlučili da organizuju kampanju prikupljanja novca.
„Rezultat je bio neverovatan – 1,4 miliona dolara za šest nedelja, 33.000 iz 108 zemalja. To je bio dokaz da svet želi da ovo mesto preživi“, dodao je on i naglasio da im je tada pao veliki teret sa leđa.
Alesi koji je dodao da godinama prikupljaju sredstava da TSCW postane osim globalnog naučnog centra i Muzej.
„Ovo je verovatno najkomplikovaniji muzejski projekat na svetu. Radimo na istorijskoj zgradi staroj 120 godina, na posebnoj lokaciji, po strogim propisima“, kazao je Alesi koji je naglasio da su uspeli da lokalitet upišu u Nacionalni istorijski registar, što znači da laboratorija više nikada ne sme i ne može biti srušena.
Podsetio je da su imali mnogo posla oko čišćenja prostora, jer je posle Tesle u laboratoriji bila kompanija AGFA koja se bavila prozvodnjom filmova i emulzija.
„Radili su sa hemikalijama i jednostavno su ih prosipali u zemlju. Osnova tornja bila je duboka 60 metara tako da je to bilo savršeno mesto za bacanje hemikalija“, kazao je on i dodao da je kada su konačno pribavili sve dozvole za rad, izbila pandemija, pa zatim i 2023. požar.
„Bez obzira na sve nijedan izazov nas nije zaustavio zbog onoga što ovo mesto predstavlja. I zbog svih ljudi koji veruju u nas, nismo imali pravo da stanemo“, kazao je on i dodao da njegov prvi saradnik Dag Borž nakon globalnih istraživanja navodi da je od ideje do otvaranja vrata jednog takvog globalnog naučnog centra potrebno 14 godina.
Projekat je, kako je rekao, privukao brojne svetski poznate ličnosti – Fondacija Ilona Maska bila je jedan od prvih velikih donatora nakon globalne kamapnje koju su pokrenuli Met i Džejn.
Dobili su, dodaje, i podršku iz Holivuda – Itan Houk, Majkl Almerejda i Kajl Maklahlan su uz to premijerno prikazali film „Tesla“ u TSCW na njegov 164 rođendan.
Jedan od najnezaboravnijih trenutaka, kaže Alesi, bila im je poseta Novaka Đokovica.
„Dobio sam poruku: Gospodine Alesi, u Njujorku sam zbog US Opena i voleo bih da vidim Teslinu laboratoriju“, rekao je Alesi i dodao da mu je Novak rekao da je Tesla njegova velika inspiracija i da želi da pomogne da ovaj projekat ima globalni značaj.
Alesi kaže da interesovanje javnosti za Teslu nikada nije bilo veće nego sada, da organizuju ograničene ture na zakazivanje, uglavnom za ljude iz inostranstva.
„Neki dođu samo da bi, makar na kratko, videli mesto gde je Tesla radio“, rekao je Alesi i dodao da vrata TSCW otvaraju nekoliko puta godišnje i da tada nastoje da naprave nešto posebno i važno da ljudi znaju da su tu.
TSCW je, kako dodaje u cilju popularizacije dela čuvenog naučnika, pokrenula brojne akcije, a one organizovane za njegov rođendan 10. jula su tradicionalne – od skromnih su prerasle u mainfestacije koje privlače veliki broj ljudi.
„Još kada sam bio volonter, organizovali smo malu proslavu sa tortom. Danas imamo Nikola Tesla Ekspo sa 2.000 do 3.000 ljudi, jer nam logistika ne dozovljava da ih bude više“, rekao je Alesi i dodao da su dve godine za redom iz Kalifornije dovozili najveći na svetu ikad napravljen Teslin kalem zahvaljujući Gregu Lejhu velikom obožavaocu Teslinog dela iz komapnje „Lejtning on demand“.
Prema rečima Alesija, posle toga nastojali su da pronađu nešto isto tako veliko i važno pa je mesto u programu zauzeo dron šou – poseban spektakl na njujorkškom nebu u organzaciji kompanije „Sky Elements“, drugoplasirane na takmičenju Amerika ima talenat.
„Shvatili smo da postoji neverovatna simbolika Tesla je stvorio rani oblik daljinskog upravljanja, zapravo preteču drona, naveo je Alesi.
„Sky Elements je napravio za nas vrhunski šou iz čistog entuzijazma. To vam govori koliko je Tesla mocna inspiracija“, rekao je Alesi i naglasio da je to bio najveći dron šou u tom delu Njujorka, a koji je prikazao istoriju i odnosa Edisona i Tesle, i njegove izume, među kojima je i brod na daljinsko upravaljanje.
Kaže da su među posetiocima pet odsto stranci, i naglašava da će kada centar bude otvoren mnogi samo zbg Tesle dolaziti u SAD.
Izgradnja laboratorije u Vordenklifu, današnjem Šoramu započela je 1901. godine i bila je zasnovana na jednoj od Teslinih najrevolucionarnijih ideja globalnom, bežičnom sistemu za komunikaciju i prenos energije.
Kompleks koji je imao laboratoriju i toranj bio je svedočanstvo Tesline grandiozne vizije.
Tesla je, podsećaju iz TSCW svoje senzacionalne planove za toranj opisao u jednom članku: Čim bude završena, biće moguće da poslovni čovek u Njujorku diktira uputstva i da se ona trenutno pojave otkucana u njegovoj kancelariji u Londonu ili bilo gde drugde. Moći će da sa radnog stola pozove i razgovara sa bilo kojim telefonskim pretplatnikom na svetu, bez ikakvih promena u opremi. Jednostavan instrument, ne veći od sata, omogućiće vlasniku da bilo gde, na moru ili na kopnu, sluša muziku ili pesmu, govor političkog lidera, predavanje naučnika ili propoved sveštenika, održane na nekom drugom, ma koliko udaljenom mestu. Na isti način, svaka slika, znak, crtež ili štampani materijal može se preneti sa jednog mesta na drugo. Milioni takvih instrumenata mogu se koristiti zahvaljujući samo jednoj ovakvoj stanici. Ipak, važnije od svega ovoga biće prenos energije bez žica, koji će biti prikazan u razmeri dovoljno velikoj da ukloni svaku sumnju.
Objavljivanjem vesti o Tesli u Smitsonijanu, i tome šta Amerikanci znaju o Tesli, Tanjug je pokrenuo serijal priča Tesla čovek budućnosti, snimljen u SAD u susret 170. godišnjici rođenja Nikole Tesle.
U nedeljnim nastavcima čitaoci će moći da saznaju, kako izgleda Kuća slavnih pronalazača u koju je Tesla uveden pre tačno pola veka, gde rame uz rame stoji uz Tomasa Edisona i 16. predsednika SAD, kao i način na koji čuveni Univerzitet Kolumbija čuva sećanje na Teslu. Serijal donosi i tri priče sa Long Ajlenda o jedinoj preostaloj Teslinoj laboratoriji, kao i o kući na obali Atlantika u kojoj je živeo tokom izgradnje Vordenklifskog tornja. Pripremljeni su i razgovori sa jednim od dvojice najpoznatijih na svetu Teslinih biografa, Markom Sajferom, autorkom i u Srbiji objavljene knjige Povratak u Vordenklif Barbarom Dadino, pijanistkinjom Marinom Arsenijević, koja za Brodvej priprema mjuzikl Tesla’s Life.
U serijalu, koji se realizuje zahvaljujući podršci Ministarstva informisanja i telekomunikacija, moći će da se vidi i mesto Edisonove kompanije u kojoj se Tesla zaposlio po dolasku u SAD, crkva u kojoj je održana komemoracija, „Zgrada radio talasa (Radio Wave Building) nazvana Tesli u čast, kao i doprinos dr Ljuba Vujovića, zaslužnog i za postojanje Tesla kornera (Nikola Tesla Corner) u srcu Menhetna.
O značaju čuvene Njujorške biblioteke, koja čuva i Teslina pisma za Teslu, govorio je bivši direktor Muzeja Nikola Tesla Branimir Jovanović uoči predavanja u Morgan biblioteci koja je bila vlasništvo Teslinog finansijera J. P. Morgana, tada, verovatno najmoćnijeg čoveka na planeti.
Serijal obuhvata i planove Tesline naučne fondacije iz Filadelfije da u hotelu Njujorker napravi repliku Tesline sobe i proširi mali muzej u dnu hotela u kojem je „čarobnjak proveo poslednju deceniju života, ali i da u godini kada se obeležava jubilej od 250 godina nezavisnosti SAD, predstavi Teslin doprinos razvoju SAD.
IZVOR: RTV I FOTO: PRINTSCREEN/PEXELS
