U nedelju 2. marta u Los Anđelesu biće održana dodela Oskara, prestižne filmske nagrade koja postoji skoro 100 godina i koja je kroz istoriju doživela brojne uspone, padove i političke kontroverze.
Iako visok samo 34 centimetara, Oskar je najpoželjniji muškarac Holivuda za kojim su svi podjednako ludi, i žene i muškarci.
Kao i svaka istorija, tako i ona koju vezujemo za najpoznatiju filmsku manifestaciju, ima svoj početak koji datira davne 1927. godine kada je 11. maja u Kaliforniji osnovana neprofitna, profesionalna i počasna organizacija poznatija pod imenom Akademija filmskih umetnosti i nauka, a koja je odgovorna za nastanak nagrade koju dodeljuje kvalitetnim profesionalcima filmske industrije danas poznate kao Oskar.
Prva ceremonija dodele Oskara održana je 16. maja davne 1929. godine u holivudskom hotelu Ruzvelt, a domaćini te večeri bili su glumac Daglas Ferbenks (Douglas Fairbanks) i reditelj Vilijam de Mil.
Prvi najbolji film koji je dobio zlatnu statuetu bio je film „Krila“ (Wings) sa Klarom Bou u glavnoj ulozi i jedini je nemi film koji je ikada dobio ovu prestižnu nagradu. Ono što je zanimljivo je da su rezultati prve dodele bili poznati tri meseca ranije, a taj sistem promenjen je na sledećoj dodeli Oskara 1930.
Od tada rezultati su obajvljivani u novinama u 23 sata, veče pre ceremonije, što je bila praksa prvih desetak godina. Onda je te 1940. Los Angeles Times objavio spisak pobednika na sam dan dodele, što je uticalo na promenu pravila 1941. kada je uveden sistem sa zapečaćenim kovertama.
Bila je to sasvima mala ali neophodna promena koja je doprinela onom danas tako poznatom osećaju neizvesnosti, nagađanjima i tajnosti koja prati cerimoniju.
Postoji nekoliko verzija priče o tome kako je Oskar dobio ime. Kao zvanična, i ona koje se i članovi Akademije najrađe drže, jeste da je Margaret Herik, izvršni sekretar Akademije, kada je 1929. godine prvi put videla statuu rekla kako je podseća na njenog ujka Oskara.
Slična ovoj je i teorija da je Beti Dejvis „krstila“ Oskara i nazvala ga po svom mužu Harmonu Oskaru Nelsonu. U svakom slučaju, ime Oskar zvanično je prihvaćeno tek 1939. godine, a kao kum, u „krštenici“ se navodi Američka filmska akademija.
Postoji, pak, i teorija koju je zagovarala Eleonor Lilbrg, izvršna sekretarica Luisa B. Majera po kojoj je ona nadenula ime Oskaru, jer je, kada je ugledala statuu uzviknula „Pa, on je isti kralj Oskar“. Navodno, ako je za verovati njenoj verziji, do kraja te večeri naziv Oskar se odomaćio, i nije nimalo čudno što se i zadržao.
Od osnivanja Oskara pa sve do današnjih dana, cerimonija dodele je uvek bila u Los Anđelesu, jedino što se menjalo je mesto održavanja manifestacije. Sve do 1942. dodela Oskara odražavala se u hotelu Ruzvelt, a kada je broj zainteresovanih za manifestaciju počeo da raste, a sa njim i spisak gostiju, cerimonija je prebačena u pozorišta.
Čuveni „Grauman’s Chinese Theatre“ bio je prvi domaćin, a među ostalim dvoranama u kojima se održavala dodela su i „Dorothy Chandler’s Pavillon“ i „Shine’s Auditorium“. Početkom novog milenijuma, 2001, svečanost se preselila u Kodak teatar, gde se održava i danas.
Interesovanje za dodelu Oskara oduvek je postojalo iako ne u tolikoj meri kao danas. Samo prvu cerimoniju nije pratio radio prenos, dok je već sledeću jednočasovnu dodelu ispratila jedna losanđeleska radio stanica.
Publika je u radio prenosu mogla da uživa sve do 1953. kada je ceremonija dodele po prvi put ispraćena i na malom ekranu. Prvi direktan prenos u boji datira iz 1966. godine. Za televizijski prenos ove čuvene manifestacije jedno vreme bio je zadužen NBC, tačnije od 1971. do 1975, kada je prenos preuzela ABC televizijska mreža koja je pod ugovorom do 2014. godine.
Svih ovih godina postojanja, 96 da budemo precizni, manifestacija je regularno održavana bez obzira na svetske političke okolnosti. Čak ni ratovi nisu onemogućili dodelu najpoznatije filmske statue.
Nakon američkog napada na Irak 2003. godine bilo je onih koji su tražili otkazivanje ceremonije, ali kako manifestaciju nije sprečio ni Vijetnamski pa ni Drugi Svetski rat, ceremonije je ipak održana. Jedino što se događalo je da je ceremonija bila pomerena, i to u više navrata.
Prvi put 1938. zbog poplave u Los Anđelesu, koja je cerimoniju pomerila za nedelju dana. Drugi put se to dogodilo 1968. kada je, u znak poštovanja prema ubijenom Martinu Luteru Kingu čija je sahrana bila istog dana kad i dodela, Oskar pomeren za dva dana.
Treći put dodela nagrada Akademije pomerena je za 24 časa 1981. zbog pokušaja atentata na tadašnjeg američkog predsednika Ronalda Regana koji je i sam bio glumac.
Četvri put, ove godine, promenjen je datum dodele Oskara zbog razornih požara koji su zahvatili Los Anđeles.
Verovali ili ne, nisu svi glumci toliko ludi za Oskarom, bilo je i onih koji su odbili da ga prime. Pionir u kampanji protiv Oskara je pisac Dadli Nikols (Dudley Nickols) koji je odbio da primi Oskara za najbolji scenario za film „The Insider“ 1935. godine jer je tada Udruženje pisaca bilo u štrajku.
Glumac Džordž C. Skot odbio je da primi nagradu za glumu u filmu „Patton“ 1970. On je izjavio tada da je čitava stvar sa Oskarom „ponižavajuća“ i da „uopšte ne želi da se takmiči sa ostalim glumcima“.
Tri godine kasnije Marlon Brando u znak protesta zbog diskriminacije američkih Indijanaca odbija da primi Oskara za najbolju mušku ulogu u filmu „Kum“. Kada je Rodžer Mur pročitao Brandovo ime na scenu se popela indijanska princeza Malo Pero koja je održala govor o ugroženim pravima američkih Indijanaca i odbila da preuzme Oskara u Brandovo ime.
Pozlaćena statua napravljena je od britanijuma na crnoj metalnoj osnovi i teška je 3,89 kg, a prikazuje viteza napravljenog u art deko stilu koji drži krstaški mač stojeći na rolni filma.
Najmlađa Oskarovka je Širli Templ koja je dobila počasnog Oskara 1934, kada je imala samo 5 godina, dok ga je Tejtum O’Nil dobila 1974, kada je imala 10.
Najstariji dobitnici su glumci Džordž Brns, koji je primio nagradu u svojoj 80. godini, i Džesika Tendi, starija godinu dana od njega. Prva crnkinja dobitnica nagrade Akademije je glumica Heti Mekdanijel koja je istu dobila 1939. godine za sporednu ulogu u filmu „Prohujalo s vihorom“.
Najviše Oskara dobio je film „Gospodar prstenova: Povratak kralja“ (2003), zatim „Titanik“ (1997) i „Ben Hur“ (1957). Za najduže održani govor „kriva“ je glumica Grir Garson koja se za osvojeni Oskar zahvaljivala oko sedam minuta. Najviše nominovana glumica je Meril Strip (Meryl Streep), ukupno 21 put.
IZVOR: INFORMER I FOTO: PRINTSCREEN/PEXELS
