Na pragu zime svet je suočen sa ozbiljnim nedostatkom energije. U Evropskoj uniji energetski kolaps pokrenule su rekordne cene gasa, pet puta veće nego početkom leta. Iz Brisela izlaz iz teške energetske situacije tražiće 21. oktobra na Samitu Unije. U Srbiji i snabdevanje i cene su stabilni. To je omogućio novi gasovod „Balkanski tok“ i povoljan gasni sporazum sa Rusima.
Na berzama, 1.000 kubnih metara gasa u julu se ugovaralo po ceni od 260 dolara, a sada za 1.250 dolara. Gasnu krizu doneo je oporavak privrednih aktivnosti, prazna evropska skladišta gasa, velike isporuke LNG – tečnog gasa na azijsko tržište, ali i smanjenje tranzita ruskog gasa preko Ukrajine. U ponedeljak je počelo punjenje rusko-nemačkog gasovoda „Severni tok 2“ koji treba da proradi do kraja godine.
„On će smiriti, ali neće rešiti situaciju dok ne potekne gas po ‘Severnom toku 2’, dok se ne reše pitanje Ukrajine, dok svi ti gasovodi ne počnu da funkcionišu u normalnom kapacitetu. Nije problem u proizvodnji, gasa ima, nije problem u rezervi i njih ima. Problem je u dostavi gasa“, kaže ekonomista i bivši diplomata Srećko Đukić.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da Evropska unija što se tiče gasa, u velikoj meri zavisi od uvoza, čak 90 odsto se uvozi.
„Globalna ekonomija raste, pa raste i potražnja, ali se ponuda ne povećava u skladu s tim. Veoma smo zahvalni što Norveška povećava proizvodnju, ali izgleda da to nije slučaj u Rusiji“, smatra Fon der Lajenova.
U Srbiju gas se redovno doprema „Balkanskim tokom“, a skladište „Banski dvor“ je puno. Nadležni su potvrdili da do kraja grejne sezone građanima ostaju stare cene gasa. Cenu štiti dugoročni sporazum sa Rusima, a u toku su pregovori za što povoljnije uslove i za isporuke u narednoj godini.
„Važno je napomenuti da je u ovom trenutku tržište Republike Srbije snabdeveno dovoljnim količinama gasa za predstojeću sezonu“, naglašava pomoćnik ministarke energetike Raša Kojičić.
Novi gasovod „Balkanski tok“ pokazao je značaj alternativnog snabdevanja naše zemlje i suseda. Srbija je sa tim gasovodom postala tranzitna zemlja i više ne plaćamo skupe takse Mađarskoj, već ih od ovog meseca naplaćujemo.
„Imajući u vidu da je gas izuzetno osetljivo političko pitanje, i za nas je gasna diverzifikacija od ključnog značaja, ne samo u smislu prvaca snabdevanja već i u smisluu izvora odakle potiče taj gas“, smatra Srećko Đukić.
A toj energetskoj bezbednosti doprineće i gasna interkonekcija sa Bugaskom – od Niša do Sofije. Naša zemlja će do kraja godine početi gradnju svoje trase tog gasovoda.
IZVOR: RTS I FOTO: EPA
