Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Trump ponovo je uzburkao javnost najavom da želi da uvede jednogodišnje ograničenje kamatnih stopa na kreditne kartice – maksimalno 10%.
Reč je o starom predizbornom obećanju koje Trump sada pokušava da oživi, tvrdeći da bi takva mera donela ogromno olakšanje građanima i zaustavila, kako kaže, „pljačku od strane kreditnih kartičnih kompanija“.
Trump je na društvenoj mreži Truth Social naveo da Amerikanci više ne smeju da plaćaju kamate od 20% do 30%, ali nije precizirao da li bi se ograničenje uvelo izvršnom naredbom ili kroz zakon. Ipak, republikanski senator Roger Marshall potvrdio je da radi na zakonskom predlogu uz punu podršku predsednika, uz želju da mera stupi na snagu 20. januara.
Prema istraživanjima, ograničenje kamata na 10% moglo bi Amerikancima da uštedi oko $100 milijardi godišnje. Samo tokom 2024. godine, gotovo 195 miliona korisnika kreditnih kartica platilo je oko $160 milijardi na ime kamata, dok ukupni dug po kreditnim karticama iznosi rekordnih $1.23 triliona. Trenutne prosečne kamate kreću se između 19,65% i 21,5%, što je znatno više nego pre deset godina.
Bankarski sektor reagovao je oštro, upozoravajući da bi ova odluka najviše pogodila građane sa nižim primanjima, jer bi banke mogle da smanje ili ukinu kreditne linije rizičnijim klijentima. Američka bankarska asocijacija poručila je da bi to ljude gurnulo ka skupljim alternativama poput „payday“ kredita.
S druge strane, deo ekonomista tvrdi da banke i dalje ostvaruju ogromne profite kroz provizije trgovcima, te da bi i uz niže kamate ostale profitabilne, uz moguće smanjenje nagradnih programa. Ideju podržavaju i političari s obe strane spektra, uključujući Bernie Sanders-a i Josh Hawley-ja, dok se u Kongresu već pojavljuju slični predlozi zakona.
Da li će Trump*ova inicijativa zaista postati zakon ili ostati politička poruka – ostaje da se vidi, ali rasprava o kreditnim karticama i visokim kamatama tek počinje.
IZVOR: WGNTV, FOTO: PIXABAY
