Telefon „iskra eta” bio je ponos jugoslovenskog i slovenačkog dizajna s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina 20. veka. Imati ga na radnom stolu u kući ili u kancelariji, bio je znak prestiža. Sa okruglim brojčanikom ili tastaturom, svejedno, najčešće u crvenoj ali i u crnoj, beloj, ljubičastoj, ružičastoj, žutoj, sivoj boji.
Sto godina deli „eta” telefon od prvog telefona Amerikanca Grejama Bela, koji je izazvao senzaciju kada je telefonom razgovarao sa saradnikom u susednoj kancelariji, a nekoliko meseci kasnije sa biroom udaljenim osam kilometara od Bostona. Krajem 1879. u SAD je već bilo oko 26.000 telefonskih korisnika.
Razvojem, oblik telefona pretrpeo je brojne transformacije, od skulptoralnih do tehničkih. Najduže je u primeni ostao klasični crni telefon od bakelita sa brojčanikom okruglog oblika na solidnom paralelopipednom postolju u donjem delu i viljuškastim osloncem za slušalicu u gornjem delu, sa čijim se podizanjem uspostavlja a spuštanjem prekidala telefonska veza. Bilo je to sredinom 20. veka.
Telefon „eta”, koji je dizajnirao Davorin Savnik, proizvođač „Iskra” iz Kranja proizveo je u oko pet miliona primeraka. Međutim, zbog slabe patentne zaštite, model je kopiran od strane brojnih svetskih proizvođača, pa se smatra da je do sada u svetu proizvedeno oko 300 miliona ovakvih telefona. U poslovnoj zgradi „Iskre” u Kranju 1986. godine bilo je izloženo 12 primera plagijata telefona „eta”. Modeli telefona „eta 80” i „eta 85” deo su zbirke muzeja MOMA (Muzej moderne umetnosti) u Njujorku i Muzeja dizajna u Štutgartu.
Autor je doživeo i preživeo transformaciju telefonskih veza, ali je svoj poslednji intervju dao putem fiksnog telefona. Bio je, kaže pomalo umoran od ne samo pametne već i prepametne euforije mobilnih telefona, čiji se kraj predviđa, kako predviđaju, već za nekih pet godina.
POVEZANE VESTI
Slovenački i jugoslovenski dizajner i arhitekta Davorin Savnik (1929–2014) rođen je u Kranju u Sloveniji. Studirao je na Fakultetu za građevinarstvo kao i na Muzičkoj akademiji u Ljubljani. Završio je Visoku školu za industrijsko oblikovanje u Češkom Gotvaldovu. Dodatno se usavršavao u Velikoj Britaniji, Italiji i SAD.
U početku karijere aktivno se bavio muzikom. Početkom šezdesetih godina zaposlio se u industriji „Iskra” u Kranju, a početkom sedamdesetih godina radio je kao direktor razvoja dizajna u „Iskra-komercu” u Ljubljani. Posle toga postao je samostalni dizajner. Dizajnirao je audio-vizuelnu i telekomunikacijsku opremu, računarsku opremu, alate i kućne aparate.
Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su: prestižna Prešernova nagrada, najviše priznanje japanskog ministarstva za trgovinu, medalja Velesajma u Brnu i nagrada za dobar dizajn Međunarodnog sajma u Hanoveru. Stekao je međunarodnu reputaciju i o njemu su pisale novine u Japanu, SAD, Velikoj Britaniji, Rusiji…
IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN
