Trgovinski partneri Sjedinjenih Američkih Država u velikoj meri nisu uzvratili na carinski rat Donalda Trumpa, što je omogućilo predsedniku, koji je ranije bio ismevan kao neko ko uvek „povuče ručnu“, da prikupi gotovo 50 milijardi dolara dodatnih prihoda od carina, i to uz minimalne posledice.
Četiri meseca nakon što je Trump pokrenuo novu rundu trgovinskog sukoba, samo Kina i Kanada su se usudile da uzvrate na američke carine — koje uključuju globalnu carinu od najmanje 10%, 50% na čelik i aluminijum, te 25% na automobile, piše Fajnenšel tajms.
Istovremeno, prihodi SAD-a od carina su u drugom kvartalu dostigli rekordnih 64 milijarde dolara — što je 47 milijardi više nego u istom periodu prošle godine, prema podacima američkog Trezora.
Kineske kontramere — najznačajnije i najdugoročnije — nisu imale jednak efekat. Kineski carinski prihodi su u maju 2025. porasli za svega 1,9% u odnosu na prethodnu godinu. Ograničene mere Kanade dodatno ukazuju da se ukupna šteta američkom izvozu svodi na simbolične iznose.
Mnoge države su izbegle kontramere i odlučile da pregovaraju s Trumpom kako bi izbegle još više carine. EU je pripremila odgovor, ali ga je više puta odložila, sada ga vezujući za Trumpov rok 1. avgusta za nastavak razgovora.
Stručnjaci smatraju da razlog za slab odgovor ostatka sveta nije kukavičluk, već pragmatizam i realnost današnjih ekonomskih odnosa: „Za razliku od 1930-ih, kada su zemlje imale uravnoteženije trgovinske odnose, današnji svet funkcioniše po sistemu točka i žbica, sa Sjedinjenim Američkim Državama u centru“, objašnjava Marta Bengoa, profesorka međunarodne ekonomije na Gradskom univerzitetu Njujorka.
„Zbog toga je uzvraćanje ekonomskim merama za većinu država manje poželjno, čak i kada bi bilo politički zadovoljavajuće.“
Stručnjaci navode da trošak carina ne pada isključivo na američke potrošače. Globalni brendovi kao što su Apple, Adidas i Mercedes raspodeljuju povećane troškove širom sveta kako bi zaštitili tržište SAD-a. Kako je izjavio Sajmon Džil iz konsultantske kuće Proxima, „potrošači u SAD možda mogu podneti poskupljenje od 5%, ali ne i 20 ili 40%“.
I pored rekordnih carinskih stopa, svet nije ušao u spiralu uzajamnih mera kakva je uništila globalnu trgovinu između dva svetska rata. Ekonomski racionalizam, a ne kukavičluk, glavni je razlog što su mnoge države odlučile da se ne suprotstave Trumpu, navode ekonomisti.
Modeliranje konsultantske kuće Capital Economics pokazuje da bi visoko eskalirani trgovinski rat, sa prosečnim carinama od 24%, smanjio globalni BDP za 1,3% u dve godine — naspram 0,3% u blažem scenariju.
Meksiko, iako najveći trgovinski partner SAD-a, nije uzvratio posle uvođenja carina od 25% u martu. Predsednica Klaudija Šejnbaum odmah je jasno stavila do znanja da preferira dogovor s Trumpom.
Trump je nedavno zapretio Brazilu carinom od 50%, koristeći pretežno političke razloge. Iako su Kanada i Kina jedine koje su uvele kontramere, čak su i one počele da ublažavaju pritisak. Kanada je odustala od digitalnog poreza i nije uzvratila na Trampovo udvostručenje carina na čelik.
U EU takođe preovlađuju oprez i podeljeni interesi. Postoji zabrinutost da bi sukob s Trampom mogao ugroziti bezbednosne garancije SAD-a Evropi, posebno dok EU traži američku podršku za Ukrajinu. Novi spisak carinskih meta EU, vredan 72 milijarde evra, objavljen je bez konkretnih stopa, kako se Tramp dodatno ne bi provocirao.
Na duži rok, izostanak reakcije omogućava američkim kompanijama lakši pristup globalnim lancima snabdevanja, dok evropski i azijski proizvođači i dalje trpe visoke carine pri ulasku na američko tržište. Kako je ocenio Kreon Batler iz Četam hausa, u igri je balans između kratkoročnog oportunizma i dugoročne strategije opstanka izvan SAD-ovog ekonomskog centra gravitacije.
IZVOR: NOVA I FOTO: PRINTSCREEN/PIXABAY
