Srpski hotelijeri od banaka traže odlaganje obaveza kojih je sve više zbog neprofitne godine izazvane korona krizom.
Hoteli u Srbiji, njih stotinak koji u ovom trenutku i dalje rade, beleže popunjenost od pet do sedam odsto, što je možda i najlošija situacija u kojoj su se od početka krize našli, zbog čega je poslovno ugostiteljsko udruženje Hores poslalo ovih dana Narodnoj banci Srbije (NBS) predlog da ovom sektoru još jednom pomogne kako bi uspeli da održe poslovanje.
Naime, oni su zatražili od NBS da izda obavezujuću preporuku poslovnim bankama da klijentima čije su delatnosti usluge smeštaja i ishrane ponude moratorijum na otplate svih kredita, i to u trajanju od 18 meseci.
Kako je navedeno u obrazloženju ovog predloga, „moratorijumi na otplatu investicionih kredita i druga podrška značila bi turističkim preduzećima da upravljaju svojim dugom sve dok ne počnu održivo poslovanje”.
Narodna banka Srbije, koja je inače dva puta ove godine, u paketima pomoći države privredi, propisala mere odlaganja kredita na ukupno pet meseci, ovo udruženje je samo uputila na komercijalne banke koje bi, navedeno je, trebalo da to ubuduće rešavaju sa klijentima.
U zahtevu Horesa navodi se da bi banke od još jednog moratorijuma čak imale i koristi, jer bi im se otplaćivala kamata, a odložila bi se otplata glavnice zajma, zbog čega bi „imale uvećanu zaradu, a hotelima bi se omogućilo da prežive, jer sada nemaju gotovo nikakvih prihoda”.
– Banke, na ovaj način, ne bi morale da kreditne plasmane evidentiraju kao plasmane sa uvećanim rizikom, što će im omogućiti da ne uvećavaju kamatnu stopu klijentima, te neće imati loše plasmane u svojim poslovnim knjigama. Takođe, za vreme moratorijuma, one bi obračunavale kamatu po uslovima koji su prethodno ugovoreni sa hotelijerima i posle okončanja pandemije i moratorijuma, hotelijeri bi nastavili da otplaćuju svoje kreditne obaveze – navodi se u zahtevu upućenom NBS-u.
– Narodna banka Srbije nije odbila naš zahtev, nego nas je uputila na komercijalne banke kako bi pojedinačno razgovarali o mogućnostima odlaganja obaveza – kaže za „Politiku” Georgi Genov, direktor ovog udruženja. U odgovoru NBS-a na ovaj dopis navedeno je da u ovom trenutku „nije opredeljeno uvođenje još jednog moratorijuma, imajući u vidu da takva odluka zavisi od brojnih faktora”.
Inače iz centralne banke podsećaju da su od početka zdravstvene krize preduzete brojne mere za prevazilaženje finansijskih poteškoća, kao i da u kontinuitetu prate situaciju.
Srpski hotelijeri, pritisnuti tekućim, ali i obavezama koje pristižu od januara sledeće godine, bez turista i posla, kako kažu, ne znaju šta ih čeka, pa ni da li bi novi moratorijum rešio ili samo odložio probleme.
Vladimir Todorović, direktor „Todors hotel Beograd”, firme u čijem sastavu posluje hotel „Beograd art” i restoran „Šešir moj”, kaže za Politiku” da je moratorijum dobra stvar na kratak rok, ali i odlaganje „smrti” na duži period.
– Situacija je neizvesna, posla nema, a obaveze moraju da se plate. Moratorijum bi značio onima koji imaju manja zaduženja, značio bi i drugima, ali posle odlaganja i nagomilane rate moraju da se plate. Ako ne iz posla, onda kreditom, a banke ih sve teže odobravaju zbog rizika i neizvesnosti. One traže sve veća sredstva obezbeđenja, zbog čega smatram da su krediti za likvidnost iz Fonda za razvoj bili odlično rešenje, ali to ide sporo – kaže Todorović.
Upitan šta je još moglo na vreme da se uradi da bi pomoć države dala veće efekte, on kaže da je možda trebalo bolje rasporediti sredstva koja je država u tom trenutku imala na raspolaganju.
– Zašto minimalac davati svima, pa i onima koji su ostvarili rekordne zarade u toku ove krize, koji nisu imali problema sa nedostatkom posla? Možda je trebalo u tom pravcu razmišljati – zaključuje naš sagovornik i dodaje da smatra da mnoge firme neće izdržati, kao i da bi država od sledeće godine mogla da razmišlja oboljoj poreskoj politici, kao i drugačijem obračunu troškova poput struje, grejanja…
Zahtev za odlaganje ili zastoj u otplati kredita, da podsetimo, jedan je od nekoliko predloga koje je sredinom novembra tražila turistička privreda, uz smanjenje poreza na dodatu vrednost (PDV) na hranu sa 20 na deset odsto, odlaganje ili otpis poreza i doprinosa na zarade i pojednostavljivanje procedure prijavljivanja sezonskih radnika.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: POLITIKA
