Ubistva, protesti, ratovi ne znaju za pandemiju. Svet jeste stao 2020. zbog koronavirusa, ali previranja je bilo širom planete. Neke događaje, pogotovo s početka godine, gotovo da smo zaboravili zbog kovida. Zato vas podsećamo na neke od najznačajnijih trenutaka koji su obeležili 2020. i promenili tokove istorije.
Ubistvo generala Kasema Solejmanija, januar
Početkom godine američki dronovi izveli su napad na aerodrom u Bagdadu i pogodili kolonu automobila. Među petoro žrtava bio je i iranski general Kasem Solejmani, komandant jedinica za specijalne operacije.
U momentu vrlo povišenih tenzija između Irana i SAD, ubistvo, među Irancima vrlo poštovanog generala, dovelo je svet na ivicu novog bliskoistočnog rata. Dok je američki predsednik Donald Tramp navodio da je Solejmani odgovoran za smrt mnogo Amerikanaca, zvanični Teheran pretio je osvetom, optužujući Vašington za terorizam.
Kasem Solejmani važio je za bliskog saradnika iranskog verskog vođe, ajatolaha Alija Hamneija i smatran je za mogućeg budućeg iranskog lidera. Iako nije završio vojne škole neprijatelji su ga poštovali kao vrhunskog stratega. Bez religijskog obrazovanja za vrhovnog iranskog ajatolaha bio je „živi mučenik“ Islamske revolucije.
Hari i Megan odstupili sa kraljevskih dužnosti, januar
Vest koja je odjeknula svetom poput bombe i ostavila u čudu čitavu javnost. Princ Hari i vojvotkinja od Saseksa Megan Markl odlučili su da odstupe sa svih kraljevskih dužnosti i započnu samostalan život. U istoriji britanske krune slična stvar se nikada nije dogodila, pa je istup mladog bračnog para doveo čitavu porodicu u nezavidnu situaciju.
Spekulisalo se da je Megan sistematično udaljavala Harija od porodice, a javnost je praktično svu krivicu svalila na bivšu glumicu. Međutim, mnogi su ih i branili. I sam princ Hari je svojim stilom života oduvek odskakao od uobičajenog formalnog ponašanja kraljevića i često podsećao da su mediji i pritisci doveli do smrti njegove majke Dajane.
Najvažnija reakcija danima se čekala, reakcija 93-godišnje kraljice Elizabete. Naposletnu, ona je podržala unuka i mladu snaju, poručivši da razume njihove motive za tako radikalan potez. Hari i Megan izgubili su titulu „njihovo visočanstvo“, novac iz javnih fondova za svoje dužnosti i prestali da predstavljaju kraljicu.
Antirasistički protesti u SAD, maj
Krajem maja Sjedinjene Države ustale su na noge zbog još jednog u nizu ubistva Afroamerikanca od strane belog policajca. Džordž Flojd, 46-godišnji Afroamerikanac, je preminuo u bolnici u Minaepolisu nakon što mu je jedan od policajaca tokom privođenja kolenom pritisnuo vrat. U videu koji je objavljen na društvenim mrežama, čuje se kako je on uzvikuje „Molim vas, ne mogu da dišem“, pre nego što je prestao da se pomera.
Smrt Džordža Flojda pokrenula je lavinu. Protesti su počeli u Mieapolisu, a zatim se prelili i na čitavu Ameriku. Stotine hiljada ljudi marširalo je ulicama najvećih američkih gradova ističući da su i „crni životi važni“ (Black Lives Matter). U znak podrške Amerikancima protestovalo se širom sveta – u Londonu, Berlinu, Parizu.
Na vrhuncu nezadovoljstva građana, policija je nemire dodatno raspirivala nasilnim postupcima, što je zemlju dovelo gotovo do ivice anarhije. Uhapšeno je više desetina hiljada ljudi, uništena imovina. Uprkos svom nezadovoljstvu građana, i verovatno najvećih protestima do sada, rešavanje problema rasne mržnje nije pomaknuto sa mrtve tačke i ostaje duboko ukorenjeno u američkom društvu.
Eksplozija u Bejrutu, avgust
Tog 4. avgusta u bejrutskoj luci odjeknulo je poput atomske bombe. Amonijum-nitrat, koji se najčešće koristi kao đubrivo, eksplodirao je verovatno zbog nebrige tokom skladištenja. Eksplozija je potpuno razorila luku libanske prestonice, okolne zgrade, više od 300.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom, a poginulo najmanje 150 osoba.
Udar je bio toliko moćan da se osetio i na Kipru, na udaljenosti od 240 kilometara. Građani širom sveta slali su poruke podrške zbog masovnog stradanja, a fotografije razorenog grada podsetile su na sravnjenu Hirošimu i Nagasaki.
Materijalna šteta je, prema procenama, više od tri milijarde dolara. Ovaj događaj izveo je na ulice građane Libana, već nezadovoljne zbog ekonomske krize i nestabilnosti zemlje.
Šestonedeljni rat u Nagorno-Karabahu, septembar
Vekovna tačka sporenja Azerbejdžana i Jermenije, teritorija pod formalnom kontrolom Azera, ali većinski naseljena Jermenima. Razaranja, izbeglištvo, desetine poginulih vojnika na obe strane ponovo su potresli ovu teritoriju, oko koje se pregovara čak 28 godina unazad. Ratno stanje na Kavkazu trajalo je šest nedelja, uz mnoštvo žrtava na obe strane.
Rat je okončan potpisivanjem sporazuma između premijera Jermenije, predsednika Azerbejdžana i predsednika Rusije, saveznice Jerevana. Dužnost da patroliraju i održavaju red imaju ruski mirovnjaci, raspoređeni duž linije fronta.
Rat je, de fakto, završen u korist tradicionalnog saveznika Turske, Azerbejdžana, koji je povratio kontrolu nad određenim teritorijama Nagorno-Karabaha.
Pobeda Bajdena na izborima u Americi, novembar
Američki izbori za predsednika događaj je koji ujedinjuje najveću pažnju u odnosu na sve druge izbore. Ovogodišnji nisu bili izuzetak, a tome je najviše doprineo sam aktuelni predsednik SAD Donald Tramp, koji je izgubio izbore od demokrate Džoa Bajdena, optuživši ga za krađu.
Izbori održani 3. novembra bili su vrlo neizvesni, prednost u državama se naizmenično menjala, a često je iznosila i samo nekoliko stotina ili hiljada glasova razlike. Krajnji ishod glasanja saznali smo 7. novembra kada su vodeći mediji u SAD objavili da je Bajden prikupio 279 elektorskih glasova od neophodnih 270, a Tramp 214.
Iako je prošlo gotovo dva meseca od izbora, Tramp još uvek nije priznao poraz i čestitao pobedu Bajdenu, što je svojevrsni demokratski standard u SAD koji najavljuje mirni prenos vlasti.
Bajden će biti 46. i najstariji predsednik u istoriji Sjedinjenih Država, a Kamala Haris prva žena potpredsednica afričkog porekla. Inauguracija Bajdena biće održana 20. januara. Pred dvojcem Demokrata je mnogo posla među kojima i zdravstvena i ekonomska kriza uzrokovana pandemijom, rasne netrpeljivosti, ali i polarizacija zemlje, koja, čini se, nikad nije bila dublja i vidljivija.
IZVOR: RTS I FOTO: EPA
