Kada je sa samo 24 godine iz Skoplja krenuo da radi na kruzeru, Saško Jovanovski nije mogao ni da pretpostavi kuda će ga život odvesti. Danas, sa 53 godine, iza sebe ima tri decenije borbe, rada, putovanja, izgradnje karijere i povratka korenima. Njegova životna priča je priča o Balkancu koji se nije bojao novih početaka, koji je iskoristio prilike u Americi, ali nikada nije zaboravio dom.
POČETAK NA KRUZERU – “NAJZANIMLJIVIJI PERIOD ŽIVOTA”
„Kada sam otišao na kruzer, imao sam 24 godine i svet mi je bio pod nogama“, priseća se Saško. Plovio je širom sveta, radio, učio, upoznavao ljude i kulture. Kaže da je to vreme bilo izazovno, ali uzbudljivo.
Jedna luka zauvek mu je promenila život – Majami.
„Prvi put kada sam stupio na tlo Majamija, nešto me je povuklo. Pomislio sam: “Vratio bih se ovde, živeo, radio… ovo je grad sa energijom koja me privlači’.“
I nije prošlo puno vremena – odlučio je da se okuša u Americi.
ŽIVOT U SAD – OD NAJTEŽIH POSLOVA DO OTVARANJA FIRME
Kada je stigao u Ameriku, nije birao poslove – dugo je radio najteže fizičke poslove, od postavljanja kablova i instalacija u komunikacionim mrežama do različitih poslova u ugostiteljstvu, pokazujući izdržljivost i posvećenost svom cilju.
„Amerika ti odmah pokaže da ništa nije lako. Ali isto tako – ako hoćeš da radiš, da se boriš, sve je moguće“, kaže.
Život ga je vodio od Majamija, preko Nju Džerzija, Njujorka, pa sve do Detroita.
U svojim ranim tridesetim, konačno se skrasio u Čikagu, gde ga je čekala nova prekretnica – kamioni.
„Vožnja kamiona je bila težak posao, mnogo sati na putu, daljine, usamljenost… ali tada je to bio jedan od finansijski najboljih poslova koji sam mogao da radim.“
Vremenom je napredovao, naučio sve što se u toj industriji može naučiti, povezao se sa pravim ljudima i – otvorio firmu.
„Ljudi često ne znaju, ali dispeč je zapravo srce kamionskog posla“, objašnjava Saško. „Mi pronalazimo ture vozačima, organizujemo rute, komuniciramo sa brokerima, rešavamo probleme na putu. Praktično – brinemo da kamion i vozač uvek rade i zarađuju.“
Njegova firma je rasla, a Saškova karijera išla uzlaznom putanjom.
LJUBAV, PORODICA I NOVI PRIORITETI
U Americi je upoznao ženu svog života. Danas imaju dvoje dece, i kako kaže – porodica mu je najveći uspeh.
Ali kroz godine rada, uspeha i stalne trke, nostalgija je rasla.
„Moji su u Skoplju. Kako godine prolaze, sve više ti nedostaje ono tvoje – ulica, jezik, humor, ljudi… Nešto u tebi zove da se vratiš.“
POVRATAK KUĆI – ALI SA AMERIČKIM ISKUSTVOM
Posle 30 godina života u Americi, Saško je doneo veliku odluku – da se vrati u Skoplje.
Preselio je porodicu, ali i firmu.
„Teška su vremena… mnogo nas iz regiona sad radi tako – firma je ovde, ali klijenti su u Americi. Tehnologija nam to omogućava.“
Deci je, kako kaže, povratak bio najteži.
„Teško im je da se prilagode. Navikli su na američki mentalitet, na sistem, na drugačiji ritam života. Ali ja im stalno govorim: Imate mogućnost da živite gde želite. Svet je vaš.“
AMERIKA – ZEMLJA MOGUĆNOSTI, ALI DOM JE SAMO JEDAN
Saško danas govori smireno, sa zahvalnošću i mudrošću čoveka koji je prošao mnogo.
„Amerika mi je dala sve – posao, iskustvo, životne lekcije, porodicu. Ali postoji deo duše koji pripada samo domu. I kad to shvatiš, želiš da se vratiš.“
Svoj život vidi kao spoj dve zemlje.
„Ne kukam ni na šta. Sve što sam prošao – dobro i loše – napravilo me čovekom kakav sam danas.“
POVRATAK KORENIMA
Saško Jovanovski je jedan od onih ljudi koji su otišli trbuhom za kruhom, radili najteže poslove, izgradili karijeru, stvorili porodicu – i onda se vratili tamo gde je srce najmirnije.
Njegova priča nosi poruku:
„Gde god da odeš, možeš da uspeš ako si spreman da radiš. Ali ne zaboravljaj ko si i odakle si – jer koreni su ono što te drži.“
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
