Američke obaveštajne agencije saznale su ovog proleća da Kina tajno gradi bazu, kako sumnjaju, vojni objekat u luci u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, jednom od najbližih saveznika na Bliskom istoku, navode dobro obavešteni izvori. Baza se, kako prenosi Wall Street Journal, tajno gradila na oko 80km severno od Abu Dabija, glavnog grada Emirata.
Nakon što je alarmirana, Bajdenova administracija je upozorila Vladu Emirata da kinesko vojno prisustvo u njihovoj zemlji može da ugrozi veze između dve zemlje. Posle serije sastanaka i posete američkih zvaničnika, gradnja je nedavno prekinuta, kažu dobro obavešteni izvori, a prenosi WSJ.
Obaveštajni podaci i upozorenje SAD odnosi se na luku lociranu nedaleko od prestonice Abu Dabi. Dobro obavešteni izvori kažu da Vlada Emirata, koja je inače domaćin američkim vojnim snagama, i koja je izrazila želju da kupi napredne američke vojne lovce i dronove, nije bila svesna vojne prirode kineskih aktivnosti.
Kineski napori bili su usmereni na uspostavljanje onog za šta američki zvaničnici veruju da je vojna baza u UAE. Bajdenova administracija pojačala je pritisak na Emirate da zaustave izgradnju baze, u okviru izazova sa kojima se američka administracija suočava u globalnom takmičenju sa Pekingom.
Bliski Istok ubrzano postaje poprište američko – kineskog takmičenja, navodi WSJ. SAD su imale decenijama ključnu ulogu u regionu, podržale su formiranje države Izrael, imaju vojne baze u regionu i nedavno su posredovale u tzv. Abrahamovom sporazumu, kojim se normalizuju odnosi Izraela i nekih zalivskih država, uključujući i Ujedinjene Arapske Emirate. Peking je odgovorio uspostavljenjem trgovinskih sporazuma i „vakcinalnom diplomatijom”, a sada izgleda pokušava da proširi svoj uticaj i na vojno prisustvo u regionu, navodi se u tekstu.
Glavna putanja kineskih aktivnosti u luci u Emiratima počela je, kao i mnogi drugi kineski projekti, oslanjanjem na poluge trgovinskih veza, da bi se dobilo mesto za vojno prisustvo. Kina je 2017. u Džibutiju otvorila svoju prvu vojnu bazu u istočnoj Africi, da bi podržala svoje operacije u Indijskom okeanu i Africi. Sa Kambodžom je 2019. Kina potpisala tajni sporazum koji omogućava njenim vojnim snagama da koriste pomorske baze. Izgradila je i pomorske baze u Pakistanu i Šri Lanki za svoju brzorazvijajuću mornaricu, navodi list.
Poslednjih godina Kina je ojačala svoje ekonomske veze sa Emiratima, i sada je jedan od najvećih trgovinskih partnera, ali i najveći kupac nafte iz Zaliva. Emirati su zauzvrat usvojili tehnologiju kineskog Huawei-a u telekomunikacijama, koji je većina zemalja Zapada odbacila.
“UAE nikada nisu imali plan, niti su se složili, niti razgovarali o nameri da ugoste kinesku vojnu bazu bilo koje vrste”, izjavio je ambasador UAE u Vašingtonu.
Portparol kineske ambasade u Vašingtonu nije imao komentar na ovu situaciju.
Među ostalim dokazima, obaveštajne agencije SAD su ovog proleća uočile kopanje velike rupe, temelja za gradnju visoke višespratnice, sa zaštitnom rešetkom okolo, navode dobro obavešteni izvori WSJ. Cela konstrukcija je ubrzo bila pokrivena da bi se sakrila od javnosti. Izvori ne daju više detalja šta je sve otkriveno na gradilištu.
UAE su jedan od najbližih saveznika SAD na Bliskom Istoku i dve zemle imaju dugogodišnje trgovinske ali i bezbednosne odnose, što čini kinesko uplitanje potencijalno još opasnijim po američke interese.
Države iz Zaliva su glavni svetski proizvođači nafte i domaćini američkih vojnih baza, saradnici Vašingtona i prve arapske zemlje koje su poslale svoje trupe u Avganistan posle američke invazije 2001. godine. Nedavno su privremeno primili izbeglice iz Avganistana, posle evakuacije iz Kabula, kada je pala avganistanska Vlada.
Predsednik Bajden je iskazao zabrinutost zbog širenja kineskog prisustva u zemljama čiji je de fakto predvodnik Abu Dabi.
