Dok Nemačka beleži slab ekonomski oporavak, jedan deo privrede – siva ekonomija – beleži snažan rast. U 2024. godini njen obim iznosio je čak 482 milijarde evra, a prema prognozama ekonomiste Friedrich Schneider, u 2025. godini će dostići 511 milijardi evra. To je više od nemačkog saveznog budžeta.
Šta podrazumeva „siva ekonomija“? To su aktivnosti poput popravke automobila, čišćenja ili građevinskih radova – koje jesu legalne, ali se obavljaju mimo države, bez prijave i plaćanja poreza. Iza ove pojave krije se dublji problem – pad poverenja građana u sistem.
„Kad građani plaćaju visoke poreze, a za uzvrat dobijaju neefikasne javne usluge – žele da uzmu stvari u svoje ruke“, tvrdi Schneider. On ovaj fenomen naziva „poreskom pobunom malog čoveka“.
Raste i broj onih koji kombinuju socijalnu pomoć sa radom na crno. Markus Karbaum, savetnik iz Berlina, taj trend opisuje kao „privatni model kombinovane zarade“: deo plate dolazi od legalnog posla, deo od rada na crno, a ostatak od države.
Nemačka vlada najavljuje kontramere – pojačanu razmenu podataka između institucija, strože kontrole i ograničavanje prava na dodatke za stan i grejanje. Čak je i ministarka rada Bärbel Bas priznala da sistem zloupotrebljavaju i kriminalne grupe koje dovoze radnike iz inostranstva kako bi ih zapošljavali na crno.
Zaključak stručnjaka? Dokle god ekonomski rast stagnira, siva ekonomija će nastaviti da cveta.
