Nakon što je Vladimir Putin poručio da Rusija “ne planira rat sa Evropom, ali je potpuno spremna da odgovori ako Evropa krene u sukob”, evropski bezbednosni analitičari ponovo su aktivirali sva alarmna zvona.
Ova poruka, koja je odjeknula širom sveta, stiže u trenutku kada Zapad optužuje Moskvu da blokira američki mirovni predlog postavljanjem zahteva koji su, prema Putinu, “apsolutno neprihvatljivi”.
Ruski predsednik otišao je i korak dalje tvrdeći da bi, ukoliko Evropa pokrene rat, “za Evropu sve bilo gotovo toliko brzo da Rusija ne bi imala sa kim da pregovara”. Naglasio je i da sukob u Ukrajini, po ruskom tumačenju, nije “pravi rat”, već ograničena operacija – i najavio da se takav pristup ne bi ponovio u direktnom obračunu sa evropskim silama.
Dok Rusija demonstrira vojnu moć paradama i vežbama, realnost je da je njena vojska iscrpljena dugotrajnim ratom. Međutim, i dalje ostaje najveća u Evropi – sa 1,32 miliona aktivnih vojnika i planom da brojku poveća na čak 1,5 miliona redovne vojske i 2,38 miliona uz rezerviste.
Evropa, prema analizi Independenta, nema jedinstven vojni sistem, taktički se razlikuje od zemlje do zemlje, a industrija naoružanja tek se budi iz dugog sna. NATO bi u teoriji imao prednost – 3,14 miliona aktivnih vojnika, 2,75 miliona rezervista, preko 14.000 tenkova i 21.000 aviona. Ali veliki deo te snage i finansiranja i dalje dolazi iz Vašingtona. Donald Trump godinama upozorava da se saveznici previše oslanjaju na SAD, a procene pokazuju da bi bez američke pomoći Evropa imala na raspolaganju 608 milijardi $, dok Rusija ulaže oko 145 milijardi $ godišnje.
Izveštaji NATO-a upozoravaju da bi Rusija već do 2028. mogla da mobiliše potpuno opremljenu vojsku od 1,5 miliona ljudi i potencijalno ugrozi Evropu već 2029. godine. Uprkos tome, evropske demokratije sporo reaguju, suočene sa ekonomskim oporavkom, rastom cena energije i sve slabijom javnom podrškom za vojnu mobilizaciju.
IZVOR: B92, FOTO: PRINTSCREEN
