Prof. dr Nebojša Nick Knežević iz Čikaga još jednom nam pokazuje da je stručnjak svetskog ranga i svakako uzor mlađim kolegama i studentima.
U nizu mnogobrojnih nagrada i priznanja dodaje još jedno, najnovije – rangiran je među 2% najboljih naučnika na svetu, na listi Univerziteta Stanford. Uz sve čestitke, razgovaramo sa njim o značaju nagrade, kao i uticaju na dalji rad.
Koliki je značaj ovog priznanja, šta za Vas lično znači pre svega?
Biti uvršten među 2% najboljih naučnika u svetu je veliko priznanje, jer je dokaz da istraživanja koja radimo imaju uticaj na globalnom nivou. Ovo rangiranje je priznanje ne samo meni, već i svim kolegama, studentima i specijalizantima sa kojima sam radio prethodnih godina. Iskreno se nadam da će ovo biti inspiracija i motivacija za mlađe kolege, da shvate da svako ko kontinuirano ulaže u istraživanja i sarađuje sa kolegama može dostići ovakav nivo, kaže prof. dr Nick Knežević.
Šta ovo znači za struku, za kolege, ko sve može da dođe do tog nivoa?
Univerzitet Stanford i izdavačka kuća Elsevijer prave svake godine ovu prestižnu listu i ističu najuticajnije naučnike na svetu na osnovu citiranja u 22 naučne oblasti. Rangiranje je izvedeno na osnovu bibliometrijskih podataka u Scopus-u, vodećoj bazi podataka apstrakata i citata recenzirane literature. Stručnjaci Univerziteta Stanford analiziraju ove podatke i rangiraju naučnike prema metrikama, kao što su ukupan broj citata i h-indeksa. Do tog nivoa može doći svako ko je dugoročno posvećen istraživanju, učenju i deljenju znanja, ističe prof. dr Nick Knežević.
Koliko Vam je ovo sada podsticaj za dalji rad?
Ovo priznanje mi je snažan podsticaj da nastavim dalje. Pokazuje da se trud i predanost vrednuju, ali i da još mnogo toga može da se uradi za dobrobit pacijenata i naučne zajednice. Ja već dugi niz godina pokušavam da pokažem studentima i mlađim kolegama, kako kao lekari koji se bave naučno-istraživačkim radom, mogu da pomognu ne samo svojim pacijentima, nego i čitavom svetu.
Vaš je fokus u prethodnom periodu usmeren i ka lečenju duše i sagledavanju pacijenta iz svih aspekata?
Kao lekar sa više od 20 godina iskustva, shvatio sam da je lečenje simptoma, samo jedan mali deo medicine, a da je za izlečenje i isceljenje pacijenta bitno posmatrati i razumeti čoveka u celini. U svom radu trudim se da pacijenta sagledam ne samo kroz laboratorijske analaze, snimke, već i kroz njegove emocije, način života i psihološko stanje. Moja filozofija je da fizičko zdravlje ne može da ide bez duševnog blagostanja. Lečenje duše i razumevanje pacijenta je za mene jednako važno kao i terapija samog oboljenja. Kada pacijent oseti da je saslušan, shvaćen i podržan, tada i medicinski tretman daje mnogo bolje rezultate.
Poslednjih godina posebnu pažnju posvećujem upravo tom holističkom pristupu, jer verujem da tek tada možemo govoriti o potpunom izlečenju.
Planovi u narednom periodu?
Moji planovi su da još više radim na širenju svesti o važnosti mentalnog zdravlja i razumevanju njegove povezanosti sa telesnim zdravljem. Želim da ljudi shvate da je veliki broj fizičkih oboljenja zapravo psihosomatske prirode – da telo često reaguje na ono što duša i um proživljavaju. Nažalost, ovaj užurbani sistem života je uzeo dosta maha u svetu pa i u Srbiji, te se ne prepoznaje važnost holističkog pristupa. Želim da kroz mentorstvo prenesem iskustvo i motivišem nove generacije lekara holističara i lekara naučnika, najavljuje prof. dr Nebojša Nick Knežević.
Poruka za mlade kolege, kako uvek biti bolji od samog sebe?
Ogroman problem savremenog sveta i socijalnih mreža je što uvek želimo da budemo bolji od drugih, ali ako se umesto toga fokusiramo da budemo bolji u odnosu na sebe, imaćemo mnogo zdraviji napredak. Mladim kolegama bih poručio da budu strpljivi i istrajni, da ne odustaju pred preprekama i da stalno rade na sebi. Nauka i medicina traže posvećenost, dugoročno zalaganje i odricanje, ali osećaj da ste mnogima pomogli i unapredili znanje je ogromna nagrada. Srećan sam kada od studenata i mlađih kolega čujem da sam im uzor, jer verujem da je najveća nagrada za svakog profesora upravo to da njegovi učenici jednog dana postanu bolji od njega.
Kako se relaksirate?
Moji prijatelji kažu da gledajući moje „story“ na Instagramu, da sam ja ili u teretani ili u kafani. Fizička aktivnost, kao što su šetnje, odlazak u teretanu 3 do 4 puta nedeljno mi mnogo pomažu, ne samo za očuvanje ne samo mog fizičkog zdravlja, nego i za moje mentalno zdravlje. Kafana sa porodicom i prijateljima, tj. pesma je za mene prava muziko-terapija i pomaže mi u punjenju baterija, iskreno priča prof. dr Nick Knežević.
Prof. dr Nebojša Nick Knežević nam iz godine u godinu pokazuje i dokazuje da istrajnost i posvećenost nemaju granice, ali i da su najbolji u svom poslu uvek spremni da svoje znanje podele sa drugima, jer samo tako njihova misija ima smisla. Uz sve čestitke još jednom, srećno na daljem putu ka uspehu, a nagrada i priznanja će tek biti, one nisu cilj, one su podsticaj da budete još bolji.
PIŠE: SNEŽANA LAZIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
