Sve je više pokazatelja da uživanje u nezdravoj hrani nije loše samo za naše telo, već i za naš um.
Nova studija otkrila je da uživanje u ishrani bogatoj masnoćama i šećerom može prouzrokovati trajna oštećenja pamćenja kod pacova hranjenih takvom hranom od mladosti. To proizlazi iz poremećaja acetilholina, ključnog neurotransmitera povezanog s pamćenjem, zbog prehrane bogate jednostavnim šećerima i zasićenim mastima.
Ono što vidimo ne samo u ovom radu, već i u nekim drugim našim nedavnim radovima, jeste da ako su ti pacovi odrasli na ovoj dijeti bezvrednom hranom, onda imaju ove poremećaje pamćenja koji ne nestaju, kaže Scott Kanoski, neuronaučnik sa Univerziteta Južne Kalifornije (USC).
Posledice nezdrave hrane
Nedavna istraživanja povezala su isto tako ishranu prepunu nezdrave, prerađene hrane s rizikom od Alchajmerove bolesti kasnije u životu. Uzimajući u obzir ulogu acetilholina u pamćenju i njegovo smanjenje kod Alchajmerove bolesti, naučnici su doveli u pitanje dugoročne učinke konzumiranja slatke i masne hrane od mladosti.
Istraživanja sugerišu da određena brza hrana može poremetiti kontrolu apetita mozga i promeniti njegovu sposobnost otkrivanja sitosti, što potencijalno dovodi do gojaznosti i problema s pamćenjem.
POVEZANE VESTI
Šta je pokazalo istraživanje?
Autori spomenute nove studije, koja je objavljena u časopisu Brain, Behavior, and Immunity, hranili su jednu grupu pacova hranom bogatom mastima i šećerom od 26 do 56 dana, što je odražavalo ljudsku adolescenciju. Druga grupa konzumirala je zdravu hranu. Testovi pamćenja otkrili su da su se pacovi na dijeti bezvrednom hranom borili da identifikuju nove predmete ili promene na poznatim predmetima, čak i nakon prelaska na zdravu hranu.
Sniženi nivoi proteina koji prenosi acetilholin u hipokampusu primećene su u grupi koja je konzumirala nezdravu hranu, što je ometalo konsolidaciju pamćenja. Snimanje je pokazalo oslabljenu signalizaciju acetilholina kod tih štakora, s povratkom postignutim lekovima koji podstiču oslobađanje acetilholina.
Signalizovanje acetilholinom je mehanizam koji im pomaže da kodiraju i zapamtiti te događaje, analogno ‘epizodnom pamćenju’ kod ljudi, pojašnjava Anna Hayes, glavna autorka studije.
Razdvajanje učinaka konzumiranja masne i slatke hrane u adolescenciji na funkciju mozga odraslih ostaje izazovno. Uprkos tome, ova naučna otkrića otvaraju važna pitanja o prehrambenim navikama i zdravlju mozga.
IZVOR: OBJEKTIV, FOTO: UNSPLASH
