Miloš Pavković iz Centra za evropske politike ocenjuje da dolazak francuskog predsednika Emanuela Makrona u Srbiju, u trenutku kada Francuska već 45 dana nema vladu i vode se teški pregovori na tu temu, pokazuje da je Srbija bitna za Francusku, i u ekonomskom i u odbrambenom smislu. Istoričar i analitičar Stanislav Sretenović kaže da francusko-srpski odnosi, iako su istorijski gledano bili uvek dobri, nikada nisu bili postavljeni na jednaki nivo.
Takođe, ukazuje da francuske novine i analitičari prate ovu posetu sa puno kritičkih tonova, pogotovu imajući u vidu da Makron dolazi u Srbiju u trenutku dok se vode intenzivni pregovori o formiranju nove vlade.
Pavković navodi da su rivali EU prepoznali Srbiju kao ključnu državu regiona, „a s obzirom da Zapadni Balkan nekako teži članstvu u EU i nekako predstavlja zadnje dvorište EU, Makron je uvideo da je neophodno da Francuska kao zemlja članica Evropske Unije reaguje i na neki način izbalansira ove odnose sa drugim zemljama, tu pre svega misli na Rusiju, Kinu, ali i Arapske Emirate i druge države koje imaju svoj povećan uticaj u Srbiji u poslednjih nekoliko godina“.
„Stoga dolazi ova poseta Makrona u tom osetljivom političkom trenutku na unutrašnjem planu, jer on želi da ojača odnose Srbije i Francuske, i to je u skladu sa i francuskom politikom, francuskom strategijom za Zapadni Balkan koja je usvojena 2019, a koja se bazira na ta četiri stuba jačanja ekonomije, jačanja bezbednosti, odbrane, saradnje u delu odbrane i u delu pravde i pravosuđa“, navodi Pavković.
Podsetivši da je sinoć potpisan sporazum o nabavci 12 francuskih borbenih aviona „rafal“ za oko dve milijarde i 700 miliona evra, Sretenović kaže da ono što francuska javnost vidi kao problem je to što sa prodajom ovakvih aviona ide i francusko znanje, umeća, iskustva, materijali i projekti.
POVEZANE VESTI
„Kritičari ove posete, vide opasnost da s obzirom da Srbija nije još uvek u EU i nije u evroatlanskim integracijama, institucijama, da će to znanje koje će Srbija dobiti, otići ka onim zemljama koje Francuzi smatraju da imaju tzv, kako oni kažu, maligni uticaj na Balkanu, a tu se najviše misli na Rusiju, na Kinu i na Tursku. Međutim, oba predsednika su dala garancije, i zato su i vođeni tako dugi i teški pregovori, da do tog daljeg curenja francuskog znanja neće doći“, ocenjuje Sretenović.
Dodaje da je „pitanje za mnoge Francuze da li će ova poseta na duge staze zaista dovesti do strateške preorientacije Srbije ka evroatlanskim integracijama ili ne“.
„Velika kritika ide na to da se u Srbiji vrlo često igra na kartu više velikih igrača i da u tom kontekstu ova poseta neće dati očekivane rezultate na duge staze“, navodi on.
Pavković smatra da je veoma bitno to što je Francuska prvi put prodala „rafale“ državi koja nije članica ni NATO, ni Evropske unije.
„Ono što je, čini mi se, namera Makrona je da na taj način ohrabri i podrži Srbiju u njenim evropskim integracijama, pre svega, a potencijalno možda i ohrabri evroatlantske integracije, pre svega članstvo u NATO. Ovom nabavkom aviona Srbija trajno prebacuje svoju nabavku ovih letelica na zapadnu, da kažemo, na NATO infrastrukturu. To je, kako on kaže, jasan izbor koji je Srbija napravila“, kaže Pavković.
Navodi da je Srbija u tom smislu bila i pod pritiskom, jer je do sada nabavljala polovne migove koji su bili iz Rusije i Belorusije, s obzirom na geopolitičke promene i sankcije koje su uvedene, ne postoji više mogućnosti da Srbija nabavlja te migove, i sada je Srbija stavljena pred izbor da mora da promeni dobavljača.
„Čini mi se da se tu spojilo lepo i korisno – da se nabave „rafali“ iz Francuske, a da se dobije politička podrška za vladu u Beogradu, pre svega za predsednika. I ono što je, čini mi se, bitno je da u ovom trenutku Francuska na neki način postaje i sponzor Srbije u njenim evroatlantskim integracijama. Dakle, sada Francuska ima jasan motiv da snažnije podrži Srbiju, kako bi što pre postala članica Evropske unije i možda potencijalno i NATO-a, i time zatvorila tu potencijalnu mogućnost za curenje tehnologije i znanja koje će Francuska isporučiti u narednijim godinama Srbiji“, ocenjuje on.
IZVOR: N1 I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
