Ponedeljak, 14. oktobar postaje sve poznatiji kao Indigenous Peoples’ Day, posvećen sećanju na istoriju i kulturu starosedelaca Amerike.
Iako se drugi ponedeljak u oktobru tradicionalno obeležava kao Columbus Day i dalje je federalno priznat kao takav, mnogi se zalažu za napuštanje tog praznika kako bi se ukazalo na zločine koje je Kolumbo počinio nad ljudima koji su živeli u Americi mnogo pre njegovog dolaska.
Indigenous Peoples’ Day je protekle tri godine bio federalno priznat putem proklamacije. U 2023. godini, predsednik Joe Biden proglasio je ovaj dan da bi se „odala počast istrajnosti i hrabrosti domorodačkih naroda.“
Iako se Indigenous Peoples’ Day ne priznaje svuda u Sjedinjenim Američkim Državama, zagovornici tvrde da je važno osuditi Kolumbovu nasilnu istoriju i priznati domorodačke zajednice koje danas postoje.
Da li je Indigenous Peoples’ Day zvaničan praznik?
Sve zavisi od toga gde živite, ali Columbus Day je i dalje federalni praznik.
Otprilike 29 država i Washington, D.C. ne obeležavaju Columbus Day. Oko 216 gradova je preimenovalo ili zamenilo ovaj praznik sa Indigenous Peoples’ Day. Neke države priznaju Indigenous Peoples’ Day putem proklamacije, dok ga druge tretiraju kao zvaničan praznik.
Na federalnom nivou, Indigenous Peoples’ Day dobio je predsedničke proklamacije od strane Bajdenove administracije poslednje tri godine.
„Domorodački narodi su svetionik otpornosti, snage i istrajnosti, kao i izvor neverovatnih doprinosa. Domorodački narodi i plemenske nacije nastavljaju da praktikuju svoje kulture, pamte svoja nasleđa i prenose istorije sa generacije na generaciju,“ napisao je Biden u proklamaciji za 2023. godinu.
Zašto neke države odustaju od Columbus Day-a?
Lekcija o istraživaču Christopher-u Columbus-u, koji je „plovio okeanom plavim,“ nije potpuna.
Domorodačke zajednice živele su u Zapadnoj hemisferi desetinama hiljada godina pre nego što je Kolumbo stigao, a kontakt sa evropskim kolonijama doveo je do katastrofalnog gubitka života, tradicije i zemlje za američke Indijance, prema Smithsonian National Museum of the American Indian.
Kritičari postojećeg federalnog praznika ukazuju na to da je Kolumbo počinio nekoliko zločina protiv čovečnosti kada je stigao u Zapadnu hemisferu. Evo nekih primera tih zločina, prema podacima Philadelphia Magazine-a:
- Kolumbo je odsekao ruke otprilike 10.000 starosedelaca na Haitiju i Dominikanskoj Republici jer nisu obezbedili zlato svakih tri meseca.
- Kolumbo je odsekao noge domorodačkoj deci koja su pokušavala da pobegnu.
- On je pomagao u trgovini devojčicama uzrasta od devet i deset godina.
Napuštanjem Columbus Day-a i obeležavanjem Indigenous Peoples’ Day, pruža se mogućnost priznavanja domorodačkih perspektiva za potpuniji prikaz istorije, navodi muzej.
Obeležavanjem Indigenous Peoples’ Day, možemo takođe prepoznati domorodačke Amerikance koji su još uvek tu i bore se za priznavanje i prava na očuvanje životne sredine.
IZVOR: USATODAY I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
