Nizak nivo glukoze, kreatinina i mokraćne kiseline od 60-ih godina su tri faktora koja dele većina 100-godišnjaka, kaže studija.
Po nekima, nema većeg dara od dugog i zdravog života, a ljudi sve više žive u starosti i u proseku žive deset godina duže nego 50-ih godina prošlog veka. A ako se nadate da ćete doživeti 100 godina, nova studija objavljena u časopisu GeroScience kaže da tri biomarkera; tri karakteristike; češće se nalaze u krvi onih koji dožive 100 godina nego u krvi onih koji neće doživeti taj okrugli broj.
„Oni koji su navršili 100. rođendan imali su niži nivo glukoze, kreatinina i mokraćne kiseline od svojih 60-ih“, napisala je dr Karin Modig, profesorka na švedskom institutu Karolinska i koautorka studije.
„Vrlo malo stogodišnjaka ima nivo glukoze iznad 6,5 ranije u životu ili nivo kreatinina iznad 125.“
Ova studija je obuhvatila podatke od 44.000 starijih Šveđana starosti od 64 do 99 godina koji su bili podvrgnuti medicinskim testovima, a lekari kažu da visoki nivoi pomenutih jedinjenja često ukazuju na njihove postojeće zdravstvene probleme,
„Konkretno, visok nivo kreatinina može ukazivati na probleme sa bubrezima ili kardiovaskularnim sistemom. ,
„Visoki nivoi mokraćne kiseline povezani su sa zapaljenjem u telu, a visoki nivoi glukoze u krvi (poznati i kao šećer u krvi) mogu dovesti do dijabetesa“, objašnjava dr Modig.
„Ta tri faktora su surogat markera metaboličke i tkivne disfunkcije koji odražavaju ćelijske promene povezane sa procesom starenja. Oni nisu uzrok, već rezultat ćelijskog kvara“, objašnjava dr Hoze R. Rohas-Solano, lekar koji radi na Institutu za regenerativnu medicinu (RMI) i fokusiran je na dugovečnost i starenje ćelija.
„Ovi kasni markeri ukazuju na disfunkciju organa i stoga mogu donekle predvideti kraći životni vek.“
Pored kreatina, mokraćne kiseline i glukoze, istraživači su takođe posmatrali korelaciju između nivoa holesterola i gvožđa i dugovečnosti, ali se pokazalo da su ove vrednosti manje značajne od tri ključne koje su pomenuli.
„Međutim, ljudi u najnižoj od pet grupa za nivo ukupnog holesterola i gvožđa imali su nešto veće šanse da dožive 100 godina u poređenju sa onima sa visokim nivoom“, napisao je dr Modig.
I da su geni samo deo jednačine i da naš životni vek nije u potpunosti određen genetikom, smatra dr Tomas Perls, stručnjak za starenje i vođa studije o stogodišnjacima u Novoj Engleskoj na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Bostonu. On napominje da zdrav razum i zdrave navike mogu imati dubok uticaj na dugovečnost i kvalitet života, a takođe ističe da geni predstavljaju manje od jedne trećine šansi za život nakon 85 godina; ostalo se, kaže, svodi na naše zdravstvene navike.
„Naši geni bi mogli da vide većinu nas do 90 godina kada bismo živeli zdravim životom“, rekao je Perls. Istraživači koji stoje iza ove studije takođe ističu da pozitivne promene u načinu života verovatno imaju pozitivan uticaj na pomenute značajne biomarkere.
„Razumno je da faktori kao što su ishrana ili unos alkohola igraju veliku ulogu u dobu u kojem ćemo živeti“, napisao je Modig.
„I dobro je kako starite pratiti vrednosti i rad bubrega i jetre, kao i nivo glukoze i mokraćne kiseline“, dodao je on.
IZVOR: VECERNJI.HR, B92: FOTO: PIXABAY
