Miloš Biković važi za jednog od najpopularnijih glumaca srpske kinematografije čija je slava davno premašila granice naše zemlje.
U Rusiji odavno uživa status megazvezde, a godinu na izmaku pamtiće po tome što je izabran za najpopularnijeg glumca u toj zemlji.
Karijeru u Rusiji započeo je u filmu Nikite Mihalkova, a od uloge pukovnika barona Levickog možda ništa ne bi ni bilo da se nije umešao njegov brat monah ili kako to Biković voli da kaže, božja volja. U nedavnoj ispovesti Biković je ispričao koliko je njegova porodica uticala na njegov kreativni razvoj, sa kakvim se sve iskušenjima suočavao u svom životu, ali i zašto je u njegovom životu najvažniju ulogu imao njegov brat Mihailo, koji je strešina Manstira Jovanje.
– Prvi film koji sam snimio u Rusiji je „Sunčanica“ Nikite Mihalkova. Postoji jedna priča o mom bratu monahu i tom filmu. Brat je veliki poštovalac njegovih filmova i sećam se da mi je jednom rekao da Mihalkov sprema novi film i da želi da angažuje nepoznate glumce. Tada mi je rekao da treba da mu pišem da želim da igram u njegovom filmu – počeo je priču Biković i otkrio zbog čega nije poslušao savet svoga brata.
– Rekao sam mu: „Ako je to božja volja, igraću u tom filmu“. To se na kraju i desilo – rekao je glumac i objasnio da mu je odnos sa starijim bratom oduvek bio veoma važan.
– Moj brat je stariji od mene 16 godina, a otišao je u manastir kada je imao 22 godine. Ljudi imaju pogrešnu percepciju kada je reč o ovim stvarima i smatraju da monasi žive isposničkim životom, kao da žive u pećini. Ali to nije tako – ispričao je Miloš i otkrio kako su njegovi roditelji reagovali kada je njegov brat rešio da se zamonaši.
– Teško im je bilo da prihvate. Imao je šest godina kada su se naši roditelji razveli i upamtio je kako izgleda porodični život. Ja nisam. Postojao je jedan period kada su se moji roditelji nakon razvoda pomirili, i bili šest meseci zajedno, ali su se potom trajno rastali. Ne sećam se perioda kada smo bili svi na okupu, ali znam da sam svoje roditelje prvi i jedini put video zajedno kada sam imao 18 godina. Sedeli su za stolom i doručkovali… Brat i ja imamo iste roditelje, ali smo rasli u različitim uslovima – kaže Biković i objašnjava koliko je takvo odrastanje uticalo na njegov život.
– Verujem da ljude oblikuju različite stvari koje mu se događaju kako u detinjstvu, tako i kasnije u životu. Moj život je prepun iskušenja, vodile su me različite strasti, imao sam fazu kada sam puno grešio i nekada su mi mnoge stvari izgledale besmisleno. Imao sam utisak da sam konstantno u nekom začaranom krugu iz kojeg nisam mogao da izađem. Svaki moj pokušaj da izađem, vraćao me je natrag. Tek kada se udaljite od svih iskušenja, možete da postignete suštinsku slobodu – ispričao je Biković u emisiji „2vernik2“ na jednoj ruskoj televiziji. Ipak, kako je naglasio, kao glumcu mu je bilo neophodno da izađe iz svoje zone komfora.
– Neophodno je da probate različite stvari u različitim fazama života. Da iskusite život u svoj njegovoj punoći. Da probate stvari koje su vam strane jer samo tako možete da ih približite sebi i da ih razumete. Želeo bih da probam nove stvari, da odem na vojnu obuku, da iskusim život u šumi, a nedavno sam naučio da koristim oružje – ispričao je Biković.
IZVOR: NOVOSTI I FOTO: INSTAGRAM/@BIKOVIC
