Dolazak desetina hiljada migranata iz celog sveta u Njujork ovog leta ukazao je na nedostatak smeštajnih kapaciteta zbog čega gradske vlasti traže više novca od federalne vlade u Vašingtonu, kao i promenu propisa o radnim dozvolama.
S druge strane, odluke gradskih vlasti o novim prostorima za smeštaj migranata izazivaju burne reakcije.
Dok jedni traže da grad zaustavi planove o izgradnji privremenih prihvatnih centara jer će time zauzeti prostore za rekreaciju mladih, drugi pozivaju na očuvanje dugogodišnjeg statusa grada koji garantuje pravo na utočište, prenosi Radio slobodna Evropa.
Od prošlog proleća je u grad Njujork stiglo gotovo 100.000 migranata. Više od 57.000 tražilaca azila je pod brigom grada, dodatno opterećujući sistem prihvatnih centara koji je poslednjih godina suočen s porastom populacije beskućnika ali i „hroničnim“ nedostatkom pristupačnog smeštaja, piše Financial Times.
Kriza je, ističe list, privukla pažnju javnosti početkom avgusta kada su stotine tražilaca azila pronađene kako spavaju na pločniku ispred hotela Ruzvelt na Menhetnu jer unutra nije bilo mesta.
Hotelska zgrada iz 1920-ih je zatvorena tokom pandemije izazvane korona virusom, ali je prošle godine ponovo otvorena kao centar za obradu zahteva desetina hiljada migranata koji su se slivali u Njujork iz svih krajeva sveta.
Gradonačelnik Njujorka Eric Adams molio je za veću pomoć države, pošto je procenio da bi gradski troškovi za prehranu i smeštaj tolikog broja tražilaca azila mogao premašiti $12 milijardi do jula 2025, rekavši da „saosećanje Njujorčana može biti neograničeno, ali naši resursi nisu“.
Njujork je, ističe Politiko, zakonski dužan da pravovemeno obezbedi krevete i negu pridošlicama, u skladu sa svojim jedinstvenim zakonom „Pravo na sklonište“.
Više od $140 miliona saveznih sredstava dodeljeno je ove godine gradu Njujorku za podršku migrantima.
Ipak, naglašava portal, gradonačelnik Njujorka je pojačao svoj apel za veću državnu i federalnu pomoć predstavljanjem novih projekcija troškova za desetine hiljada migranata o kojima grad brine.
Njujork je potrošio $1,45 milijardi na usluge skloništa za migrante u fiskalnoj 2023, a u junu je odobrio $2,9 milijardi za finansiranje novih dolazaka u 2024. Međutim, dva meseca kasnije već zna da to neće biti dovoljno, istakao je Wall Street Journal.
Jedan od problema je i savezni zakon iz 1996. koji nalaže petomesečno čekanje pre nego što tražoci azila mogu da podnesu zahtev za radnu dozvolu.
Kongres i administracija predsednika Joe Biden-a mogli bi da promene zakon. Međutim, prema oceni konzervativnog njujorškog lista, demokrate moraju da vrše pritisak na administraciju i budu iskrene o njenim imigracijskim propustima.
IZVOR: KURIR FOTO: KURIR
