Marko Mihalović, psihoterapeut iz Čikaga, već 12 godina radi u svom Centru za psihoterapiju – “Chicago Center for Wellbeing”. Poručuje sadašnjim ali i budućim klijentima da se ne ustručavaju da traže pomoć i da je sasvim normalno da ljudi koji imigriraju imaju potrebu da sa nekim popričaju o svemu kroz sta prolaze kao imigranti i da podele svoje probleme.
Ima želju da u Čikagu otvori Centar koji bi bio podrška našoj zajednici, i u kojem bi se organizovale usluge koje bi bile pristupačne onima kojima su najpotrebnije.
Kako izgledaju Vaši prvi koraci u Americi?
U Americi sam od 2006. godine. Psihologiju sam završio u Novom Sadu, i tamo radio par godina. Dobio sam Zelenu kartu i Amerika se otvorila kao opcija i za napredovanje u poslu. Ipak, nije bilo lako, naše studije psihologije ovde nisu priznate, pa sam u Americi morao da završi magistarske studije da bih mogao da dobijem licencu za klinički rad. Od 2012. imam kliničku licencu i od tada se bavim psihoterapijom. Već 13 godina radim kao licencirani terapeut, i pružam usluge psihoterapije i koučinga u “Chicago Center for Wellbeing”. Nalazimo se u centru Čikaga, pored Millenium Park-a, adresa je 155 N Michigan, suite # 631, Chicago IL 60601. Naša su vrata uvek otvorena za sve kojima je potrebna psihološka i emotivna pomoć, ističe Marko Mihailović.
Ko su Vaši klijenti?
Radim sa populacijom starijom od 18 godina. Raspon godina klijenata sa kojim radim je od 18 do 80 godina. Javljaju mi se ljudi koji imaju probleme sa anksioznošću, depresijom, stresom, kao i probleme povezane sa navikavanjem na nove situacije u životu i novu sredinu. Imam i klijente sa nešto ozbiljnijnim problemima, kao što su poremaćaji ličnosti i bipolarni poremećaj, objašnjava psihoterapeut Marko Mihailović.
Imate li utisak da je sve više ljudi kojima je neophodna pomoć psihoterapeuta?
Iz godine u godinu se povećava broj ljudi koji nam se javlja za pomoć, to je primećeno naročito nakon pandemije koronavirusa, sve je veća potreba za stručnom podrškom. Poslednjih pet godina povećala se potreba ljudi za psihološkim uslugama koje pružamo u Centru. Vremenom se smanjuje i stigma vezana za psihološke probleme u okviru naše zajednice u Čikagu, tako da su ljudi slobodniji u tome da potraže pomoć stručnih lica, što je pozitivno. Dok su većina mojih klijenata Amerikanci, naravno radim i sa dosta naših ljudi koji žive ovde. Može se reći da je meni, sa jedne strane, možda i lakše da pružam psihoterapeutske usluge na engleskom jeziku, jer sam završio magistarske studije i pružam psihoterapeutske usluge ovde u Americi. S druge strane, srpski je moj maternji jezik i odrastao sam u Jugoslaviji i Srbiji, tako da mi je lako da se prebacim na maternji jezik. Našim je ljudima lakše kada im se neko obraća na maternjem jeziku i zbog razumevanja i shvatanja kulture. Sve je više naših ljudi koji se obraćaju za stručnu pomoć i podršku.
Šta je specifično za naše ljude, sa kakvim se problemima suočavaju?
Najviše je problema vezano za privikavanje na novu sredinu, adaptiranje na način života u Americi. Prihvatanje i adaptiranje na nove kulturološke norme nije nimalo lako, drugačiji je sistem vrednosti i sve drugačije funkcioniše. Razumem ljude koji prolaze kroz probleme adaptacije, jer i sam sam prošao kroz proces adaptacije koji nije bio nimalo lak. Bez obzira na edukaciju koju nosimo iz Srbije, u Americi uglavnom krećemo skoro od početka, što nije nimalo lako. U tom procesu se suočavate sa velikim stresom koji može da ostavi posledice i da se razvije u depresiju i anksioznost, kaže Marko Mihailović.
Šta im savetujete na tom putu privikavanja?
Da se ne ustručavaju da traže stručnu pomoć kada god prolaze kroz teške situacije u životu koje rezultiraju u psihološke i emotivne probleme. Takođe, bitno je da razumemo da je u redu da ljudi koji menjaju životnu sredinu, imaju potrebu da sa nekim popričaju o svemu, da podele probleme i da dobiju neophodnu podršku i stručnu pomoć. Bitno je da se dobije stručna pomoć na vreme, jer kad se čeka, problem obično postane kompleksniji i teže je da se tretira. Bilo bi dobro da kada ljudi osete da se stres povećava, da odmah traže stručnu pomoć i da znaju da je moguće da im se pomogne. Znamo da stigma prema psihološkim problemima i dalje postoji, ali je bitno da znamo da svakom od nas dođe trenutak kada nam je neophodna dodatna podrška i pomoć kako treba raditi na rešavanju svojih problema, objašnjava Marko Mihailović.
Kako teku terapije?
U zavisnosti od problema, psihoterapija može da traje od tri, četiri meseca u proseku, do godinu dana pa i duže u nekim slučajevima. Moguće je i da psihoterapija traje više godina, ukoliko se radi u kompleksnijim problemima. Izolacija i usamljenost koja je bila izrazita tokom pandemije, negativno je delovala na sve nas. Tako da je sve to dovelo do velikog stresa, anksioznosti i depresivnosti. Izolacija i usamljenost nisu dobri po naše psihičko zdravlje, zato se javlja nezadovoljstvo i ostale negativne emocije. Rađena je longitudinalna studija na Harvard Univerzitetu, koja je trajala više decenija, kako bi se saznalo šta najviše doprinosi sreći i zadovoljstvu kod ljudi. Zaključak ove studije je bio da je kvalitet socijalnih odnosa ono što određuje koliko smo srećni, a ne količina novca koju posedujemo, profesionalni uspeh, ili status u društvu. Ovo uvek treba imati na umu, i da gradimo kvalitetne odnose sa ljudima oko sebe, ističe Marko Mihailović.
Kako Vi sami nalazite ventil, kako se oslobađate stresa?
Radim ono što uvek preporučujem i mojim klijentima, a to je da treba pronaći balans između posla, porodičnog života i socijalnih odnosa. To nije lako, sve se danas odvija jako brzo, i ljudi su sve više pod stresom. Provodim vreme sa prijateljima, trudim se da budem aktivan, šetam, fizički sam aktivam, da spavam dovoljno, da jedem zdravije, meditiram. Imam određene oblike meditacije koje upotrebljavam, radim vežbe disanja, kada odem da šetam, jednostavno sam svestan svoje okoline, sebe, svog tela, to su i vežbe koje radim sa klijentima, zasnivaju se na stres menadžmentu. Zdrav život je osnova za sve fizičke aktivnosti, brza šetnja, često odem do teretane, volim ples koji mi pomaže da se opustim, i uvek se trudim, kad mogu, da budem u prirodi. Priroda u okolini Čikaga je lepa, volim i da obilazim druge gradove kao sto su Njujork, Majami, volim da odem u Kaliforniju, mada se jako lepo osećam kada odem na Mičigensko jezero i reku ovde u Čikagu. Nije sve u novcu, može se otići u lepu prirodu koja je i na par sati od Čikaga. Volim Čikago leti, kada je lepo vreme, ima predivnih peščanih plaža u okolini, tu sakupljam energiju, priča Marko Mihailović.
Kakvi su Vam planovi, što se karijere tiče?
Plan mi je da radim ono što volim, planiram da rastem u svom poslu, da razvijam centar, da povećam broj usluga, da imamo više terapeuta, jer sam trenutno jedini terapeut u centru. Iako se uvećava broj klijenata, još uvek sam spreman da primim nove klijente. U toku ove godine, u zavisnosti od potrebe, planiram da počnem da zapošljavam nove terapeute u centru.
To su sve koraci ka ostvarenju Vašeg sna?
Moj san je da se pokrene centar za našu zajednicu u Čikagu, gde bi mogla da se organizovano dobija pomoć, koja bi bila pristupačna svima kojima je pomoć neophodna. Bilo bi lepo da takav centar bude mesto okupljanja i podrške našoj zajednici u Čikagu, a definitivno postoji potreba za takvim mestom, koje jeste otvoreno za sve. To nije nemoguće i ja ću ce potruditi da to bude realizovano jednog dana, ističe Marko Mihailović.
Marko Mihailović ima više od 15 godina međunarodnog kliničkog iskustva i do sada je pomogao hiljadama klijenata širom sveta. Želimo Marku Mihalioviću da ostvari svoje snove, a on pokazuje da je predanim radom i upornošću to svakako moguće. Pratimo i nadalje njegov rad, a za više informacija o Centru za psihoterapiju i kako doći do neophodne stručne pomoći, možete posetiti sajt: chicagocenterforwellbeing.com
PIŠE: SNEŽANA LAZIĆ I FOTO: USTUPLJENE FOTOGRAFIJE
