Ako ikada posetite Kuveždin zateći ćete impresivno manastirsko zdanje sa elegantnom belom crkvom, dve kapele, prostranim konacima, uređenim voćnjacima i složnim, vrednim bratstvom koje će vas srdačno dočekati. Mir i spokoj kojim oduše mala dolina ukrašena potokom i gustom šumom, na jugozapadnom delu Fruške gore, toliko je potpun da je skoro opipljiv, pa čovek ne može da poveruje da je ikada bio narušen. Jer – kako išta loše može da se dogodi na jednom ovakvom mestu?!
Ipak, ta atmosfera vara! Da ste se pre nekoliko decenija obreli na ovom mestu, verovatno ga ne biste ni prepoznali. Vladala je pustoš, konaci su bili ruševine odakle je odnošen građevinski materijal, a od velelepnog hrama videli biste samo polusrušene, čađave zidine.
Jer, priča o Kuveždinu, priča je o jednom od fruškogorskih manastira koji je najviše stradao… ali i priča o zaboravljenoj hrabrosti, vaskrsenju i životu koji uvek nađe put!
Zadužbina Stefana Štiljanovića
Kuveždin je najverovatnije podigao Sveti Stefan Štiljanović 1520. godine. Kako postoji nekoliko izvora iz 16. veka koji ga pominju, izvesno je da je već tada postojao. Zna se da su se u njemu, bežeći pred Turcima, tokom Velikog bečkog rata, nastanili monasi iz Vinče i Slanaca kraj Beograda, donoseći veliki broj vrednih crkvenih predmeta i knjiga.
Tokom dobrog dela istorije, Kuveždin je predstavljao jedinstvenu celinu sa obližnjim Šišatovcem, a manastiri su razdeljeni tek početkom 18. veka. O staroj crkvi koja se nalazila na ovom mestu nema mnogo tragova. Zna se da je bila od kamena, sa zvonikom i dva kubeta. Čitav kompleks je tokom 18. veka nekoliko puta obnavljan i dograđivan, pa je tako na obližnjem uzvišenju 1778. podignuta lepa kapela posvećena Vaznesenju Gospodnjem koju su, zbog činjenice da se oko nje sahranjivalo monaštvo, prozvali i – Grobljanska.
Jedini manastir posvećen Svetom Savi
Za Kuveždin se vezuje jedan kuriozitet. Naime, manastirska slava je Preobraženje, ali je crkva od davnina posvećena Svetom Savi i Svetom Simeonu. Zapravo, u pitanju je jedini manastir u čitavoj Srbiji posvećen Svetom Savi, pa se zbog ove okolnosti smatra da je Kuveždin u prošlosti odigrao važnu ulogu u širenju kulta Nemanjića među stanovništvom Srema.
Mesto gde je nastala himna Svetom Savi?
Iako niko danas zapravo ne zna ko je napisao Himnu Svetom Savi, jedna od verzija kaže da je ona nastala upravo u Kuveždinu 1735. godine i da ju je spevao ili neki tadašnji monah ili vladika vršački Jovan Georgijević. Pesma se zatim proširila, pa ju je više od veka kasnije 1858. u Beču čuo i zabeležio Kornelije Stanković.
Kako je arhiva fruškogorskih manastira uglavnom uništena, ne postoje pisani tragovi koji bi potkrepili ovu teoriju, ali je moguće da se “Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi” zapravo prvi put začulo unutar zidina kuveždinskog hrama.
Jedan od prvih ženskih manastira
Kuveždin je u prošlosti bio muški manastir. Ipak, nakon Prvog svetskog rata i agrarne reforme koja je usledila našao se u teškom stanju. Tako su ga zatekle ruske monahinje koje su, bežeći od Oktobarske revolucije, ovde pronašle dom. Kuveždin je tako 1923. proglašen jednim od prvih ženskih manastira u novijoj srpskoj istoriji, na čelu sa Melanijom Krivokućin, prvom igumanijom Srpske pravoslavne crkve nakon njenog ujedinjenja 1920.
Upravo zahvaljujući vrednom radu i trudu ovog sestrinstva, Kuveždin se uzdigao – već tokom ’30-ih godina ponovo je važio za ugledan i bogat, a brojao je preko 50 monahinja, što ga je činilo jednim od najvećih u čitavoj zemlji. U osvit Drugog svetskog rata, 1938. metoh Kuveždina postao je novoizgrađeni manastir Vavedenja u Beogradu.
Strašno stradanje
Kao i mnoge druge pravoslavne svetinje Fruške gore, i Kuveždin je strašno stradao tokom Drugog svetskog rata. Odmah po uspostavljanju vlasti Nezavisne Države Hrvatske manastir je opljačkan, a deo sestrinstva je, na čelu sa starom igumanijom Melanijom, odveden u logor Caprag kod Zagreba gde su provele nekoliko meseci pre nego što su oslobođene.
Tokom ratnih godina, zapusteli Kuveždin su koristile ustaše, pa pripadnici Narodnooslobodilačkog pokreta, a manastir je spaljen, a u proleće 1944. i miniran nakon čega je ostao potpuno uništen. Zabeležen je i dirljiv slučaj monahinje Jelene koju su ustaše ubile zato što su je zatekle kako pretura po ruševinama i pokušava da skloni preživele ikone sa ikonostasa. Zahvaljujući njenom herojstvu, spaseno je oko 20 ikona koje je uspela da sakrije u Grobljanskoj kapeli.
IZVOR: ISTORIJSKI ZABAVNIK I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
