Emanuel Makron (44) je u drugom krugu izbora osvojio 58,54 odsto glasova birača i postao prvi predsednik Francuske u poslednjih 20 godina koji je dobio uzastopni mandat.
Prema rezultatima objavljenim na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova Francuske, na osnovu 100 odsto prebrojanih glasačkih listića, njegova protiv kandidatkinja iz krajnje-desničarske stranke Nacionalno okupljanje Marin le Pen osvojila je 41,46 odsto glasova.
Emanuel Makron postao je prvi francuski predsednik koji je osvojio drugi predsednički mandat za redom na izborima u poslednjih 20 godina, otkako je Žak Širak pobedio oca Marin Le Pen, Žan-Marija, i osvojio drugi predsednički mandat 2002. godine.
Kada je Makron izabran za šefa države 2017. godine postao je najmlađi predsednik Republike u istoriji Francuske sa samo 39 godina, kada mu je takođe protivkandidat bila Marin le Pen.
Makron je vodio zemlju tokom pet turbulentnih godina kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu, od protesta „žutih prsluka“ na ulicama Pariza protiv povećanja poreza na gorivo do pandemije korona virusa, naveo je „Indipendent“.
Usponi i padovi njegovog prvog mandata možda nisu jasnije ilustrovani nego u kontrastu čuvene fotografije na kojoj slavi pobedu Francuske u finalu Svetskog prvenstva 4:2 nad Hrvatskom u Moskvi i njegovog povratka u rusku prestonicu četiri godine kasnije kako bi ubedio predsednika Rusije Vladimira Putina da ne izvede napad na susednu Ukrajinu, kada su sedeli na krajevima veoma dugačkog stola, ocenjuje list.
Od Amijena do Jeliseja
Makron je rođen u Amijenu, severno od Pariza, 21. decembra 1977, njegov otac Žan-Mišel, je profesor neurologije na Univerzitetu u Pikaru, a majka Fransoaz lekar.
Ima mlađeg brata Lorana, mlađu sestru Estel i pradedu po ocu, Džordža Vilijama Robertsona, poreklom iz Bristola.
Makronovi nisu bili religiozna porodica, ali je njihov najstariji sin kršten kao katolik sa 12 godina na sopstveni zahtev.
Međutim, Makron je kasnije rekao da sebe smatra agnostikom.
Kao tinejdžer, školovao se u jezuitskom institutu Lise la Providans u svom rodnom gradu i tu je prvi put sreo profesorku književnosti Brižit Ozijer u koju se zaljubio i koju će kasnije oženiti, iako je bila 25 godina starija od njega, već udata i imala troje dece.
Makron je studirao filozofiju na Univerzitetu Pari-Est Nanter La Defans, napisao je tezu o Makijaveliju i Hegelu, magistrirao javne poslove na Sians Po gde se specijalizovao za upravljanje i ekonomiju i obučavao za državnu službu, diplomirao je na Ekol Nasional d’Administrasion 2004. godine nakon što je odslužio pripravnički staž u francuskoj ambasadi u Nigeriji.
Između 2004. i 2008. radio je kao inspektor u generalnoj inspekciji, ogranku francuskog Ministarstva finansija.
Ulazak u politiku
Prešavši na poziciju investicionog bankara u Rotšild & Ko između 2008. i 2012. godine, Makron je potom ušao u politiku kada ga je bivši predsednik Francuske Fransoa Oland imenovao za zamenika generalnog sekretara ubrzo nakon njegovog izbora u maju 2012. godine, čime je postao viši savetnik.
Potom ga je bivši premijer Manuel Vals u avgustu 2014. imenovao za ministra ekonomije, industrije i digitalnih poslova koju je obavljao dve godine pre nego što je podneo ostavku, napustio Socijalističku partiju, osnovao stranku Republika u pokretu, kandidovao se za predsednika i 2017. godine pobedio desničarsku kandidatkinju Marin Le Pen.
Makron je nakon prvog izbornog kruga izjavio da želi da ujedini sve delove političkog spektra i da će debata koja se bude vodila do drugog kruga izbora biti odlučujudha za Francusku i za Evropu.
„Jedini verodostojni projekt protiv visokih troškova života je naš projekt. Jedini projekat za radnike, za sve one koji su na rubu nezaposlenosti, je naš projekat. Jedini projekat Francuske i Evrope je naš projekat“, kazao je Makron.
Dodao je da veruje „u sve Francuze bez obzira na poreklo, kakva god bila naša mišljenja i uverenja“.
Makron u slobodno vreme svira klavir, veliki je navijač Olimpika iz Marseja i ljubitelj skijanja, tenisa i boksa.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
