Nezavisni odbor koji je istražio letošnji atentat na republikanskog kandidata za predsednika SAD Donalda Trump-a, okrivio je Tajnu službu za lošu komunikaciju tog dana i da nije uspela da obezbedi zgradu sa koje je pucao napadač.
Odbor je u izveštaju od 52 strane naveo da je otkrio više „sistemskih problema“ u toj federalnoj službi za obezbeđenje koja nije razumela jedinstvene rizike po Trump-a.
U izveštaju su navedeni specifični problemi Tajne službe koji su doveli do toga da atentator uspe da puca na Trampa dok je govorio na mitingu 13. jula u Batleru, kao i dublji problemi unutar „kulture“ te agencije.
Nezavisna komisija za reviziju je preporučila dovođenje novog rukovodstva koje ne bi činili oni koji su radili u Tajnoj službi da bi se ona ponovno usredsredila na svoj posao zaštite zvaničnika.
„Tajnoj službi je potrebna temeljna reforma da bi mogla da izvršava svoj zadatak. Ako te reforme ne bude, Nezavisna komisija za reviziju veruje da je moguće da se ponovi još jedan Batler i da će se to dogoditi“, napisao je autor izveštaja, sekretar Alehandro Maiorkas iz Odeljenja za unutrašnju bezbednost, matične agencije Tajnih službi.
Jedan učesnik skupa u Batleru je poginuo od hica atentatora, a dvojica su ranjena kada je Tomas Majkl Kruks više puta pucao s krova zgrade na obodu mitinga i Trampa pogodio u uvo dok je držao predizborni govor.
Taj napad kao i slučaj prisustva naoružanog potencijalnog napadača na Floridi gde je Tramp igrao golf, doveli su do nepoverenja u Tajnu službu.
Ključni nalazi i preporuke izveštaja ponavljaju nalaze prethodne istrage koja je ukazala na neuspeh te službe da obezbedi zgradu kod održavanja mitinga i niz problema u komunikaciji koji su umanjili sposobnost Tajne službe i policije da razviju uspešnu strategiju.
Nezavisna komisija je navela da Tajna služba nije smela da se osloni na „opšte uverenje da će lokalni policajci pokriti okolno područje“, te da je to u Batleru doprinelo neuspehu obezbeđenja.
Navela je i da su na skupu u Batleru bila dva komandna mesta – jedno gde se sastajalo s raznim lokalnim službama policije, i drugo gde je isključivo bila Tajna služba.
„To je na najvišem nivou stvorilo strukturalni jaz u protoku komunikaija“, navodi se u izveštaju i dodaje da je bilo i drugih problema u komunikaciji.
Tajna služba je morala da promeni radio-kanale jer su se razgovori agenata koji štite suprugu predesdnika Džil Bajden u Pitsburgu mešali s razgovorima agenata koji su pratili miting Trampa u Batleru.
Komisija je takođe primetila da je svo osoblje obezbeđenja ceo dan koristilo „haotičnu mešavinu“ radija, mobilnih telefona, tekst-poruka i e-pošte.
Takođe, komisija je zaključila da nije bilo jasno ko je bio komandant operacije.
Izveštaj je pokazao da Tajna služba ima problema da kritički razmatra svoj rad, posebno u zaštiti Trampa.
„Komisija nije identifikovala nikakvu podlu ili zlu nameru, već preterano oslanjanje na dodeljivanje osoblja na osnovu kategorija onih koje štiti (bivši, kandidat, izabrani), umesto individualizovane procene rizika“, piše u izveštaju.
Komisija je preporučilo toj službi da postavi novo rukovodstvo i da se usrdsredi na svoj osnovni zadatak – zaštitu, uz šta kaže da sumnja da li bi Tajna služba trebalo da nastavi istrage koje sada vodi.
Mada je Tajna služba dobro poznata po tome šta čini da bi zaštitila predsednike i druge zvaničnike, ona istražuje i finansijske zločine.
„Po mišljenju Komisije, neprihvatljivo je da se Služba u potpunosti ne fokusira na svoj zadatak zaštite, posebno dok je ta funkcija sada suboptimalna“, navodi se u izveštaju.
IZVOR: N1 I FOTO: PRINTSCREEN
