Katarina iz Novog Sada pre godinu i po dana se preselila u Njujork gde živi i radi sa svojim dečkom, koji je takođe iz Srbije. Međutim, život u Americi nije onakav kakvim ga je zamišljala.
Katarina je objavila video na Tik-Toku gde priča kako tamo ne cvetaju ruže, kao što je mislila, i da jedva čeka da se vrati nazad u Srbiju.
Pre nego što sam se preselila ovde studirala sam u Srbiji, u Novom Sadu. Prva ja sam mislila da van Srbije, i generalno van Balkana, cvetaju ruže i da je svuda bolje. Međutim, evo, sada sam ovde i mogu vam reći da ne mogu da dočekam dan da se vratim nazad i da rođendane, Božiće, Uskrse i ostale praznike proslavljam sa mojom i Mićkovom porodicom – započela je svoju priču Katarina.
Ona je dodala da ima veliku želju da ponovo uživo viđa svoje drugarice i ostale ljude koje voli, a ne samo preko telefona.
POVEZANE VESTI
Odlaskom u inostranstvo shvatila je da nije sve u parama i da one ne mogu da kupe ono najvrednije.
Imamo dosta primera gde možemo videti da pare definitivno nisu sve, kao i da mnogo stvari pare ne mogu da kupe. Kakva god bila Srbija ili Crna Gora ili generalno ceo Balkan, ja ovde nikad ne bih decu odgajala. Pre svega, želim da mi deca rastu, ne samo uz mamu i tatu, već i uz babe, dede, tetke, ujne, stričeve, strine, ujake – rekla je Katarina.
Jedina prednost koju, kako kaže, vidi u Americi je što neke stvari, kao što je kupovina nekretnine, možda mogu brže da se ostvare. Međutim, to ne znači da je standard dobar i da se dobro živi. Katarina radi puno radno vreme u jednoj pekari, gde ima i neke menadžerske obaveze, ali jedva sastavlja kraj sa krajem.
Ukoliko bih želela da ostanem ovde i da ovde gradim život, to bi bilo jako skupo. Plate su generalno premale i to što zaradim u pekari pokrije najosnovnije stvari tokom meseca. Da muž ne radi krvavo posao koji radi, ne bismo imali ništa da ostavljamo sa strane – kaže ona.
Katarina naglašava da je vredna i da je „generalno učena da se bori i radi da će na taj način imati gde god bila“.
Moji roditelji su od nule uspeli da sagrade najnormalniji život. Imali smo uvek dovoljno da negde otputujemo. Nikad nismo bili gladni i nikad mi ništa u životu nije falilo – kaže ona i dodaje da ima ljudi koji su se ovde snašli i ne žele da se vrate, ali daleko od toga da je to isto za sve:
Kod mene je apsolutno suprotno i ne mogu da dočekam dan da se vratim – zaključuje Katarina.
IZVOR: BLIC FOTO: PRINTSCREEN
