Svi imamo kolege na poslu sa kojima se teže slažemo nego sa drugima. Iako ne postoji način da utičemo na to sa kim ćemo raditi, postoje strategije koje možemo da primenimo kako bismo se efikasnije nosili sa njima i svima olakšali život, pre svega sebi.
Istraživanja pokazuju da 80 odsto ljudi kaže da radi sa najmanje jednim užasnim kolegom. Radna mesta su prepuna ljudi koji će nam skakati po živcima, dosađivati ili iritirati nas.
Uglavnom okrećemo glavu od ovakvih problema, misleći da je to samo posao i da nas neće biti briga kada odemo kući. Ali istraživanja pokazuju da jedna negativna interakcija sa kolegom na poslu ima štetan uticaj na naše mentalno zdravlje i karijeru, a to ne mora biti tako, smatra Ejmi Galo, urednica Harvard biznis revije i autorka knjige Getting Along, How to Work with Anyone, Even Difficult People.
Polazeći od brojnih istraživanja kako se nositi sa specifičnim obrascima ponašanja, ona je napravila podelu od osam arhetipova čije ponašanje izaziva najviše problema kolegama, u nameri da dâ konkretne savete i, što je možda još važnije, da razjasni ponašanja koja zapažamo kod kolega.
Kategorizacija autorke obuhvata: nesiguran šef, pesimista, žrtva, pasivnoagresivni kolega, sveznalica, terorista, pristrasni kolega i manipulator.
Pasivnoagresivni kolega
Ejmi Galo ističe da je pasivnoagresivni kolega jedan od tri tipa sa kojim je najteže raditi. Takva osoba vam jedno govori, onda radi drugo ili se ponaša kao da je zaista ljuta, ali kada je pitate kako je, kaže: „Dobro sam, sve u redu“.
Kada se neko ponaša pasivnoagresivno, to verovatno ne radi namerno, naglašava ona. Pre će biti da takav kolega strahuje zbog nečega. Plaše se neuspeha ili odbacivanja. Neskloni su sukobima ili se osećaju nemoćno.
Savet je da pokušamo malo više da ih razumemo i shvatimo šta se krije iza takvog ponašanja. To razumevanje možemo da iskoristimo kako bismo im omogućili da artikulišu svoje misli i osećanja na direktniji način.
Nesiguran šef
Nesigurni šefovi su skloni mikroupravljanju, a njihova nedostatak sigurnosti nas često nagoni da se stalno preispitujemo.
Jedna od taktika kojom se možemo odupreti je da im odmah ukažemo na nešto u čemu su dobri. Ali to mora biti nešto za šta iskreno mislimo da je njihov kvalitet. Da li su dobri u ukazivanju na rizike? Da li su dobri u okupljanju tima? To bi trebalo da istaknemo i da kažemo da to cenimo.
Terorista
Ovaj tip kolege je neverovatno izazovan i Ejmi Galo ga upoređuje sa Dartom Vejderom. Osoba od koje očekujete da vam bude mentor, ponaša se kao da joj je jedini cilj da vas sabotira. Ovakav tip osobe može mnogo da našteti našoj karijeri i naruši nam samopoštovanje, jer ćemo se osećati kao da nismo stvoreni za posao koji radimo.
Šta da radimo kada nas neko kinji umesto da nas podstiče? Ejmi Galo savetuje da pokažemo da smo posvećeni njihovim ciljevima za postizanje uspeha. Da pokažemo da smo usredsređeni na cilj. Pokažimo da ne ugrožavamo i ne pretimo uspehu kolektiva.
Ne očekujmo siguran uspeh
Naravno, kada imamo lošu interakciju sa kolegama, verovatno nam neće uspeti da pokušavamo da utičemo na njih da promene svoje ponašanje. Ne možemo uvek da kontrolišemo šta misle, šta cene i kako se ponašanju.
Možemo da utičemo jedino na način na koji razmišljamo o njima i na to kako reagujemo na njih. Ujedno i kako se ponašamo u međusobnoj interakciji. To će sigurno promeniti dinamiku i verovatno uticati da problematični kolega počne da se ponaša onako kako bismo želeli.
Dakle, zaključuje autorka, za početak treba da zastanemo i razmislimo, ne samo o načinima kako da se odupremo, već i o tome zašto imamo tako snažnu reakciju na to.
Ova refleksija će nam pomoći da postavimo osnovu na kojoj ćemo izgraditi taktiku kojom želimo da promenimo dinamiku i poboljšamo odnos sa iritantnim kolegom.
