Samo jedna šoljica kafe dnevno mogla bi da umanji efekte određenih antibiotika, pokazuje nova studija koja je analizirala reakciju bakterije Ešerihije koli na kofein.
Međunarodni tim istraživača koji stoji iza studije, ispitao je 94 različite hemijske supstance i njihov uticaj na E. koli, fokusirajući se posebno na to kako te supstance menjaju sisteme koji kontrolišu ulazak i izlazak materija iz bakterijskih ćelija.
Pokazalo se da oko trećine testiranih supstanci ometa aktivnost gena koji su povezani sa upravljanjem „saobraćajem“ kroz ćelijsku membranu. Međutim, kofein je posebno izdvojen – on je doveo do toga da E. koli apsorbuje manju količinu nekih antibiotika, uključujući ciprofloksacin.
Kofein menja proteine u bakteriji
Ovo istraživanje deo je šireg rada na fenomenu niskog nivoa rezistencije na antibiotike. Nije reč o potpuno razvijenoj vrsti otpornosti, gde se bakterije direktno prilagođavaju i postaju rezistentne na lekove, već o suptilnim efektima izazvanim promenama u načinu funkcionisanja gena i reakcijama bakterija na okruženje, prenosi Science Alert.
Već je poznato da bakterije poput E. koli koriste ove adaptivne odgovore da maksimizuju šanse za preživljavanje u različitim uslovima. Ono što još nije potpuno jasno jesu precizni biološki mehanizmi koji stoje iza ovih procesa – saznanja koja mogu da pomognu naučnicima da bolje razumeju kako patogene bakterije opstaju i kako im se može suprotstaviti.
Istraživači su primetili razlike u reakciji bakterija na antibiotike nakon kontakta sa kofeinom. Analiza je pokazala da određeni protein, nazvan „Rob”, ima veću ulogu nego što se ranije mislilo u kontroli ulaska i izlaska materija iz bakterijskih ćelija. On je bio uključen u otprilike trećinu svih promena koje su istraživači uočili, uključujući one izazvane kofeinom.
Kafa ne deluje na salmonelu
Naučnici ističu da su ova istraživanja zasnovana na laboratorijskim testovima i da još nije jasno kako bi ovo funkcionisalo u stvarnim uslovima kod ljudi, niti koliko bi kafe bilo potrebno da se primeti značajan efekat na odgovor bakterija na antibiotike – što je tema za buduća istraživanja.
Još jedno otkriće istraživača je da efekat slabljenja antibiotika nije primećen kod Salmonela enterika, druge štetne bakterije blisko povezane sa E. koli. Ovo je odgovor koji se čini specifičnim za određene vrste bakterija.
Postoji nekoliko pravaca u kojima se istraživanje može nastaviti kako bi se dobila preciznija slika o ovom fenomenu, ali bolje razumevanje rezistencije na antibiotike niskog nivoa ključno je za što efikasniji terapijski pristup.
„Na osnovu ovih nalaza, predviđamo izazovan, ali neizbežan i važan zadatak u mapiranju ključnih determinanti transportnih funkcija kod različitih bakterija“, navode istraživači u radu objavljenom u časopisu PLOS Biology.
IZVOR: POLITIKA MAGAZIN I FOTO: PIXABAY
