Vermont je postao prva američka država koja je donela zakon kojim se od kompanija za fosilna goriva zahteva da plate deo štete izazvane klimatskim promenama nakon što je država pretrpela katastrofalne letnje poplave i štetu od drugih ekstremnih vremenskih uslova.
Republikanski guverner Fil Skot dozvolio je da predlog zakona postane zakon bez njegovog potpisa, rekavši da je veoma zabrinut zbog troškova i ishoda male države koja će sama krenuti protiv velikih kompanija u onome što će verovatno biti iscrpljujuća pravna borba.
Ipak, on je priznao da razume da nešto mora da se uradi kako bi se rešio problem klimatskih promena.
Razumem želju da se traže sredstva za ublažavanje efekata klimatskih promena koje su nanele štetu našoj državi na toliko načina – napisao je Skot, umereni republikanac, u pismu poslanicima.
Popularni guverner koji je nedavno najavio da se kandiduje za ponovni izbor na peti dvogodišnji mandat, bio je u sukobu sa zakonodavnim telom pod kontrolom demokrata, za koje je rekao da nisu izbalansirani.
Zagovornici očuvanja životne sredine očekivali da će guverner da stavi veto na predlog zakona, međutim, on je ipak dozvolio njegovo usvajanje.
Skot je pisao poslanicima da ga teši da je Agencija za prirodne resurse dužna da podnese izveštaj zakonodavnom telu o izvodljivosti tog napora.
Poplave u julu prošle godine od obilnih kiša preplavile su glavni grad Vermonta, Montpelje, obližnji grad Bare, neke zajednice u južnom Vermontu i uništile kuće i odnele puteve u ruralnoj državi
Neki su ovo videli kao najgoru prirodnu katastrofu u državi od poplave 1927. godine koja je ubila desetine ljudi i izazvala široko rasprostranjena razaranja. Trebali su meseci da se preduzeća, od restorana do prodavnica, obnove, gubeći letnju, pa čak i jesenju sezonu.
Prema zakonu, državni blagajnik Vermonta, u konsultaciji sa Agencijom za prirodne resurse, dostaviće izveštaj do 15. januara 2026. godine o ukupnim troškovima koje su snosili stanovnici ove države i kao i sama država od emisije gasova staklene bašte od 1. januara 1995. godine, do 31. decembra 2024. godine.
Procena će sagledati efekte na javno zdravlje, prirodne resurse, poljoprivredu, ekonomski razvoj, stanovanje i druge oblasti. Država bi koristila federalne podatke da odredi količinu gasova staklene bašte koja se pripisuje kompanijama za fosilna goriva.
Merilend, Masačusets i Njujork razmatraju slične mere.
Američki institut za naftu, najveća grupa za lobiranje za industriju nafte i gasa, rekao je da je izuzetno zabrinut zbog toga što zakon „retroaktivno nameće troškove i odgovornost za prethodne aktivnosti koje su bile legalne, krše jednaku zaštitu i pravo na pravni proces tako što kompanije smatraju odgovornim za radnje društva u celini, koji je takođe predupređen federalnim zakonom.
Ova nova kaznena nadoknada predstavlja još jedan korak u koordinisanoj kampanji za podrivanje energetske prednosti Amerike i prednosti ekonomske i nacionalne bezbednosti koje ona pruža – rekao je portparol Skot Lauerman u saopštenju.
Zakonodavci Vermonta znaju da će se država suočiti sa pravnim izazovima, ali guverner brine o troškovima i šta to znači za druge države ako Vermont ne uspe.
Državni poslanik Martin LaLonde, član demokratske partije i advokat, veruje da Vermont ima solidan pravni slučaj. Zakonodavci su blisko sarađivali sa mnogim pravnim stručnjacima u izradi zakona, rekao je on u saopštenju.
IZVOR: BIZNIS TELEGRAF FOTO: PEXELS
