Federalne rezerve (američka Centralna banka) podigle su osnovnu kamatnu stopu, u pokušaju da zauzdaju najgoru inflaciju od 1970-tih godina, i najavile još do sedam povećanja ove godine.
Ključna kamatna stopa povećana je za četvrt procenta. Bila je blizu nule od recesije, izazvane pandemijom koronavirusa pre dve godine, a njeno povećanje je početak napora da se suzbije visoka inflacija koja je usledila posle ekonomskog oporavka. Povećanje kamatne stope na kraju će rezultirati skupljim kreditima za mnoge potrošače i biznise, ocenjuje agencija Asošijeted pres.
Zvaničnici centralne banke očekuju da će inflacija i dalje biti povišena, a da će na kraju ove godine iznositi 4,3 procenta, pokazuju nove tromesečne procene objavljene u sredu. To je daleko iznad zacrtanog godišnjeg cilja od 2 procenta. Zvaničnici sad predviđaju mnogo sporiji ekonomski rast ove godine, 2,8 odsto ,što je pad u odnosu na procenu iz decembra od 4 procenta.
U saopštenju Federalnih rezervi, nakon sastanka, navodi se da će ruska invazija na Ukrajinu i sankcije Zapada „verovatno stvoriti dodatni pritisak kada je reč o inflaciji i opteretiti ekonomsku aktivnost“.
Centralna banka je držala kamatne stope na izuzetno niskom nivou da bi podstakla rast i zapošljavanje tokom recesije i kasnijeg oporavka. U decembru se očekivalo da će kamatne stope biti povećane tri puta ove godine. Međutim, sad se procenjuje da će sedam planiranih povećanja dovesti do rasta kratkoročne stope na od 1,75 do 2 odsto do kraja 2022. godine. Na budućim sastancima, mogla bi da bude povećana za pola procenta.
Zvaničnici su u sredu takođe najavili četiri dodatna povećanja 2023. godine, što bi osnovnu kamatnu stopu podiglo na 2,8 odsto – što je najviši nivo od marta 2008. godine. Kao rezultat toga, verovano će poskupeti krediti za hipoteke i automobile.
Šef Federalnih rezervi Džerom Pauel nada se da će se povećanjem kamatne stope postići težak i uži cilj – da se skupljim troškovima zaduživanja uspori rast i suzbije visoka inflacija, ali ne toliko da se ponovo izazove recesija.
Međutim, pojedini ekonomisti brinu da bi zbog već visoke inflacije – koja je dostigla 7,9 odsto u februaru – i rasta cena goriva posle ruske invazije na Ukrajinu, Federalne rezerve morale da još više povećaju kamatnu stopu nego što to sada očekuju i da bi to moglo da dovede do recesije.
Postojan ekonomski rast ipak nudi određenu zaštitu od visokih kamatnih stopa i skupljeg benzina. Potrošnja je i dalje dobra, a poslodavci nastavljaju sa ubrzanim zapošljavanjem.
IZVOR: VOA I FOTO: POLITICO
