Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović poručila je da će država obezbediti stabilno snabdevanje svih energenata i u narednom periodu.
Đedovićeva je na panelu „Energetska bezbednost u uslovima globalne ekonomske krize – izazovi i preporuke za budućnost“ rekla da su bile za zimu obezbeđene dovoljne količine gasa u skladištima u Srbiji i Mađarskoj, kao i da su rezerve naftnih derivata bile 54 odsto veće na kraju 2022. u odnosu na 2021. godinu.
„Pritom, uspeli smo da cena električne energije za domaćinstva, uprkos korekciji cene u janaru ove godine (osam odsto) bude i dalje među najnižima u Evropi i regionu, što je slučaj i sa cenom gasa za domaćinstva“, istakla je ministarka.
Kazala je da smo zahvaljujući fiskalnim reformama iz prethodnih godina i aktivnom delovanju države u energetskoj krizi, uspeli da sačuvamo konkurentnost privrede i privlačnost Srbije za investicije, kao i da se enormni rast cena na berzama ne prelije u punoj meri na domaće tržište.
„Energetika, međutim, nije samo tek jedan sektor u nizu, jer od nje u mnogome zavisi i industrija, i kvalitet života i životni standard. Nema otporne ekonomije bez snažnog i otpornog energetskog sistema i sigurnog snabdevanja električnom energijom i energentima“, rekla je ona.
POVEZANE VESTI
Poručila je da njeno ministarstvo ima odgovornost prema građanima da se obezbedi da svega bude dovoljno i da se posledice krize što manje osete.
„Zato smo na početku mandata MRE rekli da nam je glavni cilj da prezimimo, odnosno da imamo dovoljno električne energije i gasa za građane i privredu i da domovi građana budu topli. Sada kad je prošlo više od polovine grejne sezone, možemo reći da smo u tome i uspeli“, rekla je ministarka.
Navela je da je u maju 2021. EPS formirao cene za električnu energiju za industriju na osnovu cene na mađarskoj berzi koja je bila oko 60 evra za megavat-sat, a da se u julu 2022. električna energija na berzi kupovala i prodavala po ceni od 372 evra za megavat-sat, dok je u Srbiji, po preporuci vlade, EPS prodavao električnu energiju privredi po pet puta nižoj ceni od 75 evra za megavat-sat.
„Međutim, ako se zapitamo da li je naš energetski sistem dovoljno otporan za neizvesna vremena u kojima živimo, sigurno je da je pred nama još mnogo posla, da moramo imati jasnije ciljeve, biti efikasniji, odgovorniji, odlučniji. Pored suočavanja sa globalnim izazovima, posebnu pažnju smo posvetili dugogodišnjim problemima u našem dvorištu, kao što su neblagovremeno investiranje u proizvodnju uglja i nedostatak novih proizvodnih kapaciteta, potreba za unapređenjem energetske infrastrukture, te nedovoljna produktivnost javnih preduzeća i neefikasnost u potrošnji energije“, navela je Đedovićeva.
Ministarka je poručila da je naš strateški cilj ostvarivanje energetske nezavisnosti po najnižoj ceni za građane i privredu.
„Za ostvarivanje tog cilja neophodno je da: povećamo kapacitete za proizvodnju električne energije tako da ona bude dovoljna za domaće potrebe, zatim da povećamo broj ruta i snabdevača energentim i pod tri da sprovodimo zelenu energetsku tranziciju na način da sve vreme sačuvamo stabilnost našeg energetskog sistema i sigurnost snabdevanja“, poručila je minsitarka.
Kako je rekla, ništa bolje ne testira otpornost od kriznih situacija, niti ima boljeg trenutka od krize da stvari pokrenu ili ubrzaju.
„Zato smo upravo u ovakvoj situaciji rešili da se uhvatimo u koštac i sa preko potrebnim reformama energetskog sektora, da završimo započete i pripremamo nove projekte i da više radimo na promeni svesti u vezi sa potrošnjom. Zadatak države je da obezbedi stabilnost snabdevanja, i na tome i radimo i to će biti prioritet i ubuduće. Ali, za uspešnu energetsku tranziciju, koja je realnost ne samo u Srbiji, već i u svetu, nije dovoljna samo država. Država je tu da postavi okvir, ali za to su važni i investitori, bankarski sektor, civilno društvo, kompanije, ali i svi mi kao građani“, rekla je ministarka.
Rekla je da se prioritetno radi na reformama energetskog sektora, koje su dugo odlagane i da je povećanje efikasnosti ključna za razvoj EPS, Elektrodistribucije, Srbijagasa i drugih državnih preduzeća u energetskom sektoru.
„Država je prepoznala da i te kako postoji prostor da se unapredi efikasnost donošenja odluka i da se optimizuju procesi i da se bolje upravlja rizicima. Krajnji cilj je da se sva preduzeća u energetskom sektoru posluju efikasno i profitabilno, da budu kičma snažno energetskog sistema i industrijskog razvoja“, naglasila je ministarka.
