Sve veći broj ljudi se okreće od vesti jer im kvare raspoloženje, pokazuju nova istraživanja. Izveštaj o digitalnim vestima Rojtersovog instituta sugeriše da skoro četiri od 10 ispitanika kaže da često ili ponekad izbegavaju vesti – što je porast od 10 odsto u odnosu na 2017. godinu.
Utvrđeno je da se broj ljudi koji izbegavaju vesti u poslednjih pet godina udvostručio u Velikoj Britaniji (46 odsto) i Brazilu (54 odsto).
A 36 odsto, posebno onih ispod 35 godina, reklo je da su vesti uticale na njihovo raspoloženje.
Smatra se da su pitanja poput pandemije kovida doprinela povećanju broja ljudi koji izbegavaju informacije.
Manje od polovine ispitanika (47 odsto) reklo je da su veoma ili izuzetno zainteresovani za vesti u poređenju sa 67 odsto, koliko je bilo u 2015. godini.
Skoro polovina onih koji su učestvovali u globalnom istraživanju, 43 odsto, reklo je da ih je od sadržaja vesti odvratio pre svega isti redosled vesti, posebno previše izveštavanja o politici i kovidu.
„Iskreno, ne volim previše da se zadržavam na mejnstrim vestima. Smatram da ponekad mogu da se ponavljaju i da su negativne“, rekla je jedna devetnaestogodišnja ispitanica iz Velike Britanije.
Poverenje je takođe faktor, pokazuje istraživanje, 29 odsto ispitanih je reklo da su vesti pristrasne, dok je poverenje opalo u polovini anketiranih zemalja i poraslo za samo sedam, u poređenju sa prošlom godinom.
Ali poverenje u vesti je i dalje veće nego što je bilo pre pandemije, što je pojačalo značaj pouzdanih medija za mnoge ljude.
U istraživanju je učestvovalo više od 93.000 ljudi u 46 zemalja.
Pre deset godina, 59 odsto ljudi je i dalje čitalo novine svake nedelje, dok danas to čini svega 17 odsto. Pre jedne decenije, 79 odsto ispitanih je i dalje redovno pratilo TV sadržaje, dok danas to čini 53 odsto.
Ranije bi na internet izlazili sa kućnih računara, dok je 2022. naš prvi izvor vesti ujutru preko mobilnog telefona.
Glavni autor izveštaja Nik Njuman kaže da su teme koje novinari smatraju najvažnijim, kao što su političke krize, međunarodni sukobi i globalne pandemije, upravo one koje sve veći broj ljudi odbijaju.
Kako mladi dobijaju svoje informacije?
Dopiranje do mladih je stalni izazov za tradicionalne novinske kuće. Istraživanje je pokazalo da mlađa publika ima slabiju vezu sa brendovima vesti i sve više pristupa vestima preko platformi kao što je Tik-Tok.
Manje od četvrtine (23 odsto) dobija svoje vesti direktno sa veb-lokacije ili aplikacije, što je za devet poena manje od 2018.
Oni od 18 do 24 godine radije pristupaju vestima putem društvenih mreža i pretraživača.
Izveštaj je otkrio da se mnogi mladi ljudi udaljavaju od Fejsbuka ka više vizuelnim platformama kao što su Instagram i Tik-Tok, gde zabava i društveni uticaji igraju veću ulogu.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
