Uskrs se ubraja među najznačajnije hrišćanske praznike, ali i među one čiji datum svake godine varira, što često izaziva nedoumice. Iako se uvek obeležava u nedelju, njegovo određivanje zasniva se na spoju crkvenih pravila, astronomskih principa i dugogodišnje tradicije.
Osnov za izračunavanje datuma potiče još iz 325. godine i Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji. Tada je utvrđeno da se Uskrs slavi prve nedelje nakon punog meseca koji nastupa posle prolećne ravnodnevnice.
Međutim, u praksi se ne prati stvarni položaj Meseca, već crkveni kalendar sa unapred definisanim tabelama. Zbog toga dolazi do odstupanja između astronomskog i tzv. crkvenog punog meseca, koje ponekad iznosi i nekoliko dana. Ta razlika može uticati na pomeranje datuma praznika, čak i za čitavu nedelju.
Dodatni faktor predstavlja veza sa jevrejskom Pashom. U pravoslavnoj tradiciji Uskrs se ne obeležava pre tog praznika, čime se održava simbolički sled događaja iz hrišćanske istorije.
Kao referentni datum uzima se 21. mart, koji se u crkvenom računanju smatra danom prolećne ravnodnevnice, bez obzira na stvarna astronomska odstupanja. Nakon tog datuma određuje se prvi pun mesec, a potom i prva naredna nedelja kao dan Uskrsa.
Razlike između pravoslavnog i katoličkog Uskrsa posledica su različitih kalendara i metoda računanja. Tako se ovi praznici često ne poklapaju. Na primer, 2026. godine katolički Uskrs pada 5. aprila, dok se pravoslavni obeležava 12. aprila.
Ipak, značaj Uskrsa prevazilazi samo pitanje datuma. Reč je o prazniku koji simbolizuje Hristovo vaskrsenje i pobedu života nad smrću. Obilježavanje počinje na Veliki petak, dan sećanja na raspeće, i nastavlja se kroz naredne praznične dane.
Jedan od najrasprostranjenijih običaja jeste farbanje jaja, koje se najčešće obavlja na Veliki petak ili dan ranije. Crvena boja ima posebno značenje, jer simbolizuje Hristovu žrtvu.
Prvo ofarbano jaje, poznato kao „čuvarkuća“, čuva se tokom cele godine kao simbol zaštite doma i porodice.
Sam dan Uskrsa donosi posebnu atmosferu, naročito među najmlađima. U mnogim porodicama neguje se običaj darivanja, dok okupljanje za prazničnom trpezom predstavlja centralni deo proslave. Tradicionalno kucanje jajima dodatno unosi vedrinu i takmičarski duh.
Praznični ambijent upotpunjuju dekoracije poput šarenih jaja, zečeva i prolećnih motiva, koji stvaraju toplu i svečanu atmosferu.
U pravoslavnoj tradiciji, Uskrs je i vreme zajedništva. Vernici prisustvuju liturgiji i pozdravljaju se rečima „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“, nakon čega sledi porodično okupljanje i slavlje.
U pojedinim državama Uskrs ima i status zvaničnog praznika. Obilježava se kao neradni dan u zemljama poput Albanije, Bosne i Hercegovine (Republika Srpska), Bugarske, Kipra, Grčke, Rumunije i Ukrajine, dok u nekim pravoslavnim državama, kao što su Rusija i Belorusija, nema formalni status praznika, ali se široko obeležava.
Bez obzira na datum, Uskrs ostaje praznik koji objedinjuje veru, tradiciju i porodicu.
IZVOR: 24SEDAM I FOTO: UNSPLASH
