Branislav Lečić ponovo je optužen sa silovanje. Posle iskrene ispovesti Danijele Štajnfeld i njegovog svedočenja u svojstvu građanina u policiji, još jedna glumica odlučila je da progovori.
Čuvena jugoslovenska glumica, Merima Isaković, posle više od četiri decenije u iskrenoj ispovesti otkrila je jezive detalje koje se doživela sa samo 18 godina.
– Bilo mi je 18 godina, a njemu 22. Jesen 1978. Ugurao me u stan. Skinuo mi haljinu. Ne pokušavaj da vrištiš. Niko te neće čuti. Oborio me na pod. Osećala sam kako me lomi. Boliiii svaka koščica. Samo ne ovako. Molim te Bože! Ako uspe umreću noćas. Uživa u mom strahu. Osećam taj zadah. Kao miris truleži. Zastrašujuć pogled. Prazan i crn. Oči bez duše… – otpočela je svoju stravičnu ispovest Merima za „Nedeljnik“, a onda apelovala na domaću javnost:
– Osećam potrebu da danas kažem istinu i molim naš narod da ovo pažljivo pročita. Nasilnik koji je zamalo uspeo da uništi moj život, da ugasi moju mladost, da me kao tama proguta. “Opraštam ti”, rekla sam mu tada, pre četrdeset godina. “Opraštam, ali ne zaboravljam. Ti nikada nećeš shvatiti bol koji si mi naneo. Mnogostruki bol. Ako ikada čujem da si ikome naneo sličnu bol, svima ću reći šta se desilo – rekla je ona, pa dodala:
– Ja sam svoju reč održala. Branislav Lečić izgleda nije. Osećam moralnu obavezu da podelim svoje iskustvo u nadi da će moja ispovest biti podrška i Danijeli Štajnfeld i ostalim žrtvama seksualnog zlostavljanja.
Osim najboljoj prijateljici Radmili, Merima je odmah posle napada ispričala šta se dogodilo još dvojici najbližih drugara sa klase, ali i Draganu Nikoliću koji je brinuo o njoj kao detetu.
– Zvao me je Malecka. Neizmerno mi je pomogao, strpljivim slušanjem, osećanjem sigurnosti, lepotom čistog, čednog, snažnog prijatelja. Rekla sam mu šta se dogodilo i ko je ta osoba. Rekao mi je da ne brinem, da me ta osoba više nikada neće uplašiti. Rekao mi je da se nada da se ta osoba naučila pameti, da moja pobeda može da mu pomogne da izraste u boljeg čoveka – napisala je ona.
Merima Isaković bila je jedna od najvećih mladih glumačkih zvezda Jugoslavije, a njen uspon u glumačkoj karijeri prekinula je saobraćajna nesreća, koju je doživela u dvadeset prvoj godini. Nakon toga, završila je studije psihologije, a sada živi u Australiji i radi kao psiholog i klinički neuropsiholog. Njen fokus je u oblasti traume i kao lekar teži da pomogne drugima u izlečenju od iste. Ipak, danas uspešni psiholog, četrdeset i tri godine ćutala je o svojoj traumi, a sada je za konačno otvorila dušu.
Ona je u Beogradu živela do 1996. godine, a zatim je odlučila da napusti Srbiju.
– Glumu sam upisala kada mi je bilo sedamnaest godina. Otišla sam na prijemni i bila primljena, mada sam želela da studiram i medicinu. Pre saobracajnog udesa, osamdesete, spremala sam se za prijemni ispit na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Glumu sam počela studirati u klasi Ognjenke Milicević, ali sam posle snimanja filma „Ljubav i bijes“ prešla u klasu profesora Milenka Maricica. Moji najdraži prijatelji bili su Žarko Laušević, Enver Petrovci i Boris Komnenic. Prvu filmsku ulogu dobila sam sedamdeset i sedme u filmu „Ljubav i bes“. Žarko i ja smo dobri prijatelji još od Akademije, među nama je uvek postojao neki fluid – kazala je ona jednom prilikom.
IZVOR: HELLOMAGAZIN I FOTO: INSTAGRAM/@MONDOPORTAL
