Robert Džejms Bobi Fišer (Čikago, 9. mart 1943 – Rejkjavik, 17. januar 2008) bio je šahovski velemajstor i prvi Amerikanac koji je osvojio svetski šampionat u organizaciji Svetske šahovske federacije.
Bilo je to u Rejkjaviku, u meču protiv Borisa Spaskog, koji je trajao od jula do septembra 1972. Fišer je pobedio rezultatom 12,5 prema 8,5. Titulu je izgubio 1975, pošto Svetska šahovska federacija nije pristala na uslove koje je tražio za odigravanje meča protiv izazivača Anatolija Karpova.
Narednih dvadeset godina povukao se iz sveta šaha, sve do ponovnog susreta sa Borisom Spaskim. Meč je odigran na Svetom Stefanu i u Beogradu i Fišer je pobedio rezultatom 10 prema 5, uz 15 remija. Zanimljivo je da je 1972. Fišer želeo da meč za titulu prvaka sveta igra u Jugoslaviji, ali je na kraju pristao da Island bude domaćin.
Zbog kršenja embarga UN, koji je uključivao i zabranu učešća na sportskim takmičenjima u Jugoslaviji, Poreska uprava SAD je izdala poternicu za Fišerovo hapšenje.
Posle meča u Jugoslaviji, živeo je u Mađarskoj, Nemačkoj, na Filipinima i u Japanu. Nakon što je njegov američki pasoš 2004. povučen, japanske vlasti su ga držale devet meseci u pritvoru pod pretnjom izručenja Sjedinjenim Američkim Državama.
Tek kada mu je Island zagarantovao državljanstvo, japanske vlasti su ga pustile u tu zemlju, gde je živeo do smrti 2008. godine.
Bobi Fišer odigrao je 1992. godine čuveni revanš sa Borisom Spaskim na Svetom Stefanu, što je bio događaj propraćen s velikom medijskom pažnjom.
Ali, da je posle tog meča između Amerikanca i Rusa, koji je odigran pod pokroviteljstvom vlasnika „Jugoskandika” Jezdimira Vasiljevića, Fišer tokom 1992. i 1993. proveo nekoliko meseci u Srbiji – najviše u banjama Junaković i Kanjiža – tada je bilo poznato samo nekolicini ljudi.
Među onima koji decenijama, pa čak i danas, čuvaju tajnu Bobija Fišera je i primarijus dr Ferenc Agošton, direktor Banje Kanjiža od 1993. do 2011. godine.
Sa njim na čelu banja je 2003. godine ponela priznanje najbolje zdravstvene ustanove u Vojvodini. Nije ni čudo, jer je u njegovih prvih deset, od ukupno 18 godina koliko je proveo na čelu banje, prosečna godišnja iskorišćenost kapaciteta podignuta sa 35 na 92 odsto.
Posle skoro tri decenije, dr Agošton se rado seća Fišera i njegovog boravka u Banji Kanjiža. Međutim, fotografije iz tog perioda ne daje nikome. Ni mnogo godina posle smrti velemajstora, dr Agošton ne želi da prekrši dato obećanje.
Fišer je patio od problema sa kičmom i još u Americi je čuo za Banju Kanjiža, koja je tada već imala svoj veb-sajt.
– Popravio je kod nas zdravlje, ali mi se čini da se i psihički oporavio. Po mom mišljenju on je imao ozbiljnih psihičkih problema. Za jedne je bio genije, a za druge ludak. Ja bih ga opisao kao čudaka. Imao sam utisak da se svega plašio, i od stvarnih i od nestvarnih stvari. Živeo je na prvom spratu, u apartmanu 219, dok su njegovi telohranitelji i lični sekretar boravili u susednim sobama. Bobi Fišer je tražio da sekretar drži odškrinuta vrata 24 sata dnevno, jer je strahovao da će neko da ga napadne. Imao je malu kuhinju sa šankom, dnevni boravak i spavaću sobu sa odvojenim toaletom i kupatilom – kaže dr Agošton.
Fišerov boravak bio je pod najstrožim velom tajne, ali novinar nemačkog „Šterna” nekako je doznao i skoro mesec dana je spavao u holu, kako bi napravio intervju sa njim. Nudio je 150.000 maraka za intervju od 10 minuta, ali Fišer nije hteo.
– Želeo je apartman. Ponudio sam mu apartman 219 i odgovaralo mu je. Tražio je da njegovi ljudi budu pored njega stalno, i dan i noć, kako niko ne bi mogao da mu priđe. Angažovao je Srbe telohranitelje, vrhunske profesionalce. Poseban zahtev mu je bio da se noću kupa u našem bazenu i da tada niko ne sme da bude prisutan. Nisam dozvolio da se kupa noću potpuno sam, već sam insistirao da u pratnji budu telohranitelj i spasilac. Ne daj bože da se udavi ili nešto drugo da se desi – bio je oprezan Agošton.
Preko dana je šahovski kralj najčešće spavao do popodnevnih časova. Voleo je da se šeta noću, sa jednim ili dvojicom telohranitelja, naglašava sagovornik Politike:
– Išli bi usred noći do 15 kilometara udaljenog Horgoša. Prepešači tako po 30 kilometara skoro svake noći! Ili barem do Novog Kneževca, na pet kilometara odavde. Pored toga, po nekoliko sati pliva u bazenu. Bio je atleta, krupan, razvijen. Broj cipela mu je bio 48. Tražio je posebnu ishranu, najviše je voleo da jede kašikom: riblju i paradajz čorbu, ali i mnogo voća i povrća. Pio je dnevno na litre soka od borovnice. Alkoholna pića veoma retko i malo. Organizovali smo mu da odlazi u Sentu, u riblju čardu. I tamo je tražio da kafana bude prazna, samo muzičari su smeli da ostanu.
Banju je napustio krajem leta 1993. i potom je godinama boravio u Mađarskoj. Bio je pod zaštitom porodice Polgar, čuvene šahistkinje Judite sa kojom se družio, njene sestre Žuže i njihovog oca koji je bio uticajan čovek. U Kanjiži je ostavio trag, koji će zauvek biti pod velom tajne. Misteriozan trag, kakav je bio i sam Bobi Fišer.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: POLITIKA
