Kijanje je univerzalno, ali takođe i jedinstveno kod svakoga od nas. To je zaštitna refleksna reakcija van svesne kontrole kako bi se izbacile iritirajuće čestice iz nosa, i nju nikada ne treba suzbijati.
Pritisak koji vazdušni putevi trpe tokom kijanja je preko 30 puta veći nego prilikom teškog disanja tokom vežbi. Procene su da vazduh putuje brzinom od 150 kilometara na sat u trenutku kijanja.
Možete i da ga sprečite tako što držite nos ili pritiskate ispod njega. Time se zaustavlja neuralni odgovor pomoću eksterne stimulacije. Ipak, imajući u vidu brzinu i pritisak, možda nije najbolja ideja da to činite.
Nevoljni refleks
Kijanje se pokreće kada su senzorni nervi u nosu stimulisani iritantima, poput alergena, virusa, bakterija i tečnosti.
Senzorni nervi onda nose informaciju u mozak.
Kada dovoljno signala stigne do mozga, pokreće se refleks kijanja. Kijanje prvo uključuje udisanje vazduha i podizanje pritiska unutar kanala kojima putuje vazduh. Onda se pokreću dijafragma i mišići grudnog koša, refleksno zatvaraju oči i snažno izbacuje vazduh.
Tokom izbacivanja vazduha, jezik se podiže do nepca, čime se zatvara zadnji deo usta kako bi vazduh putovao kroz nos. Vazduh onda prolazi kroz nos i izbacuje sve iritante iz njega.
Da li treba da sprečavate kijanje
Šta ako vas je nešto iritiralo i pokrenut je refleks kijanja, ali trenutak nije dobar za kijanje. Da li treba da ga sprečite?
Zatvaranje usta ili nosa tokom kijanja povećava pritisak u vazdušnim putevima 5–20 puta u odnosu na uobičajeno kijanje. Kada vazduh nema gde da pobegne, pritisak se prebacuje na druga mesta i može da vam ošteti oči, uši ili krvne sudove.
Iako je rizik mali, u medicinskim izveštajima postoje primeri pucanja aneurizmi ili kolapsa plućnog krila.
Stoga, najbolje je da predupredite kijanje tako što ćete smanjiti efekte alergija i izbegavati čestice koje vas iritiraju. A možete i da razvijete svoj stil kijanja ili jednostavno koristite maramicu.
