Tokom 43-dnevnog gašenja američke vlade, investitori, preduzeća, donosioci politika i Federalne rezerve bukvalno su „tapkali u mraku“ tražeći tragove o stanju američkog tržišta rada. Državni službenici koji prikupljaju podatke o zapošljavanju i nezaposlenosti bili su udaljeni s posla i nisu mogli da rade.
Sada, kada je obustava rada završena, Ministarstvo rada konačno pušta malo svetla – ovih dana treba da objave podatke o zapošljavanju za septembar – gotovo sedam nedelja kasnije nego što je bilo predviđeno.
Ekonomisti očekuju nastavak trenda viđenog tokom proleća i leta – slab rast zapošljavanja, ali vrlo malo otpuštanja. Takva čudna kombinacija znači da su Amerikanci koji su već pronašli posao prilično sigurni, dok oni koji nemaju posao često imaju problema da ga pronađu, prenosi Euronews.
Prema predviđanjima, američki poslodavci su u septembru zaposlili oko 50.000 ljudi – što nije impresivno, ali je bolji rezultat od samo 22.000 novih radnih mesta u avgustu. Prognostičari takođe očekuju da će stopa nezaposlenosti ostati na niskih 4,3 odsto, prema anketi „FactSet-a“.
Normalno, berze akcija i obveznica bi ignorisale tako stare podatke, kaže strateški analitičar Metju Rajan iz finansijskog servisa „Ebury“. Ali investitori toliko žude za novim ekonomskim vestima da „očekujemo ekstremnu nestabilnost u vezi sa objavom“.
Tržište rada je ove godine opterećeno posledicama visokih kamatnih stopa, koje su uvedene da se suprotstavi skoku inflacije u periodu 2021-2022, kao i neizvesnošću oko Trampove politike nametanja poreza na uvozne proizvode – od bakra do stranih filmova.
Revidirani podaci Ministarstva rada u septembru su pokazale da je privreda otvorila 911.000 radnih mesta manje nego što je prvobitno prijavljeno u godini koja je završena u martu. To je značilo da su poslodavci dodavali u proseku samo 71.000 novih poslova mesečno tokom tog perioda, a ne prvih 147.000 prijavljenih.
Od marta, otvaranje novih radnih mesta je usporilo još više – na prosečno 53.000 mesečno. Nasuprot tome, tokom buma zapošljavanja 2021-2023 koji je usledio nakon zatvaranja usled pandemije koronavirusa, privreda je otvarala 400.000 radnih mesta mesečno.
Stefan Stenli, glavni američki ekonomista iz banke Santander, ponešto je optimističniji u vezi sa septembarskim zapošljavanjem. On predviđa da je broj novih radnih mesta mogao biti 75.000, umesto prognozisanih 50.000.
Stenli dodaje da Trampovo zaoštravanje politike prema ilegalnoj imigraciji može smanjiti broj ljudi koji traže posao – što znači da ekonomija može da stvara manje radnih mesta bez da to podigne stopu nezaposlenosti.
Pre je „tačka rentabilnosti“ brojanja novih poslova bila između „125.000 i 150.000 mesečno“, ali kako manje imigranata traži posao, tržište rada može ostati stabilno čak i sa samo 50.000 novozaposlenih mesečno, prema njemu.
Kada ovi septembarski podaci budu objavljeni, preduzeća, investitori, donosioci odluka i Fed neće imati drugu punu sliku američkog tržišta rada narednih nekoliko nedelja. Ministarstvo rada je saopštilo da neće objaviti kompletan izveštaj za oktobar, jer nisu mogli da izračunaju stopu nezaposlenosti tokom gašenja vlade.
Umesto toga, objaviće neke od oktobarskih podataka – uključujući broj novih poslova – zajedno sa potpunim novembarskim izveštajem 16. decembra, sa zakašnjenjem.
To znači da će broj radnih mesta u septembru verovatno dobiti dodatnu pažnju. Oni su poslednje potpuno merenje zapošljavanja i nezaposlenosti koje će kreatori politike Fed-a videti pre nego što se sastanu 9-10. decembra da odluče da li da smanje referentnu kamatnu stopu po treći put ove godine.
IZVOR: EURONEWS I FOTO: PRINTSCREEN
