Istražujući područje drevne rečne delte na Marsu, rover „Perseverans“ Američke svemirske agencije NASA, uspeo je da prikupi do sada najdragocenije uzorke na svojoj misiji otkrivanja da li je ikada postojao život na Crvenoj planeti, tvrde naučnici.
Među nekoliko uzoraka koje je nedavno na Marsu prikupi rover „Perseverans“ nalazi se i organska materija, što ukazuje da je krater Jezero, u kome je nekada stvarno postojalo jezero i deltu reke koja se ulivala u njega, imao potencijalno nastanjivo okruženje pre tri i po milijarde godina, prenosi CNN.
„Stene koje smo istraživali na delti imaju najveću koncentraciju organske materije koju smo do sada pronašli tokom misije“, navodi Ken Farli, naučnik projekta „Perseverans“ na Kalifornijskom institutu za tehnologiju u Pasadeni.
Misija rovera, koja je počela na Crvenoj planeti pre 18 meseci, uključuje i traženje znakova postojanja mikroba. Rover prikuplja uzorke stena koji su mogli da sačuvaju ove izdajničke biosignature. Trenutno, rover nosi 12 uzoraka stena.
Serija misija pod nazivom Mars Sample Return (Povratak uzoraka sa Marsa) vratiće kolekciju kamenja na Zemlju negde 2030-ih.
Kopanje u delti
Krater Jezero na Marsu koji se proteže u rasponu od 45 kilometara i delta u njemu, od posebnog interesa su za naučnike Nase. Geološka struktura u obliku lepeze, koja je nastala na mestu gde se reka spajala sa jezerom, čuva slojeve marsovske istorije u sedimentnim stenama koje su nastajale u ovom okruženju koje je nekada bilo ispunjeno vodom.
Rover je istražio dno kratera i pronašao dokaze magmatskih ili eruptivnih stena. Tokom svoje druge kampanje proučavanja delte tokom proteklih pet meseci, „Perseverans“ je pronašao bogate slojeve sedimentnih stena koji doprinose priči o drevnoj klimi i okruženju na Marsu.
„Na dnu kratera otkrivene su eruptivne stene nastale kristalizacijom magme, koje su u prelepom kontrastu sa raznovrsnim sedimentnim stenama“, ističe Farli.
„Ova izmešanost nam omogućava detaljno razumevanje geološke istorije nakon formiranja kratera i raznolik skup uzoraka. Na primer, pronašli smo peščar koji nosi zrna i fragmente stena nastalih daleko od kratera Jezero“, dodaje naučnik.
Tim istraživača misije je jednu od stena koje je „Perseverans“ uzorkovao nazvao Greben divlja mačka (Vildcat Ridge). Stena je verovatno nastala kada su se blato i pesak nataložili u jezeru sa slanom vodom koja je isparila pre milijardu godina. Rover je sastrugao površinu stene i analizirao je pomoću instrumenta koji su instalirani na njemu.
Analiza je otkrila da su organski minerali verovatno aromati, ili stabilni molekuli ugljenika i vodonika, koji su povezani sa sulfatima. Sulfatni minerali, koji se često nalaze u sendviču u slojevima sedimentnih stena, čuvaju informacije o vodenim sredinama u kojima su se formirali.
Organski molekuli na Marsu zanimaju naučnike jer predstavljaju gradivne blokove života, kao što su ugljenik, vodonik i kiseonik, kao i azot, fosfor i sumpor. Ne zahtevaju svi organski molekuli život da bi se formirali, jer neki mogu da nastanu i hemijskim procesima.
„Iako samo otkrivanje ove klase organskih materija ne znači da je život sigurno postojao, ali ovaj skup podataka počinje da podseća na neke stvari koje smo videli ovde na Zemlji“, objašnjava istaživač Šarma. „Jednostavno rečeno, ako je ovo potraga za blagom – potencijalnim znacima života na drugoj planeti – organska materija je siguran trag“.
„Perseverans“, kao i rover „Kjurioziti“ i ranije su pronalazili organsku materiju na Marsu. Ali ovog puta, otkrivena je u oblasti u kojoj je, možda nekada postojao život.
„U dalekoj prošlosti, pesak, blato i soli koji sada čine uzorak Grebena divlja mačka bili su deponovani u uslovima u kojima je život potencijalno mogao da napreduje“, kaže Farli.
„Činjenica da je organska materija pronađena u takvoj sedimentnoj steni – koje su poznate po tome što su u njima očuvani fosili drevnog života ovde na Zemlji – je važna. Međutim, koliko god da su sposobni naši instrumenti na ‘Perseveransu’, dalji zaključci u vezi sa onim što se nalazi u ovim uzorcima će morati da sačekaju dok se ne vrati na Zemlju radi dubinskog proučavanja“.
Vraćanje uzoraka na Zemlju
Do sada prikupljeni uzorci predstavljaju takvo bogatstvo raznolikosti iz ključnih oblasti unutar kratera i delte da je tim „Perseveransa“ zainteresovan da odloži neke od epruveta za sakupljanje na određenom mestu na Marsu za oko dva meseca, kaže Farli.
Kada rover ispusti uzorke u ovo skladište, nastaviće da istražuje deltu.
Buduće misije mogu prikupiti ove uzorke i vratiti ih na Zemlju na analizu koristeći neke od najosetljivijih i najnaprednijih instrumenata na planeti. Malo je verovatno da će „Perseverans“ pronaći neosporne dokaze o životu na Marsu, jer je teret dokazivanja za njegovo postojanje na drugoj planeti jako zahtevan, napominje Farli.
„Proučavala sam nastanjivost i geologiju na Marsu tokom većeg dela svoje karijere i iz prve ruke znam neverovatnu naučnu vrednost vraćanja pažljivo sakupljenih stena sa Marsa na Zemlju“, ističe Lori Lešin, direktorka Nasine Laboratorije za mlazni pogon.
„Zaista je fenomenalno to što će za nekoliko nedelja ‘Perseverans’ izbaciti uzorke i što nam predstoji nekoliko godina da oni stignu na Zemlju kako bi naučnici mogli da ih proučavaju do detalja. Toliko toga ćemo naučiti“, veruje Lešinova.
Neke od različitih stena u delti bile su udaljene oko 20 metara i svaka od njih priča različite priče.
Jedan komad peščara, nazvan Greben Skiner, dokaz je stenovitog materijala koji je verovatno dospeo u krater stotinama kilometara daleko, do čega rover nikada ne bi mogao da otputuje tokom svoje misije. Greben divlja mačka, s druge strane, čuva dokaze o glini i sulfatima koji su se naslagali i formirali u stenu.
Kada se uzorci budu našli u laboratorijama na Zemlji, lakše će se steći uvid u potencijalno nastanjivu okolinu na Marsu, kao što su hemija, temperatura i kada je materijal deponovan u jezeru.
„Mislim da se sa sigurnošću može reći da su ovo dva najvažnija uzorka koja ćemo prikupiti u ovoj misiji“, smatra Dejvid Šuster, naučnik zadužen za vraćanje uzorka na Kalifornijski univerzitet u Berkliju.
