Izvoz se u Srbiji nakon oktobra 2021. godine izjednačio sa celom 2019. predkovid godinom a samim tim i sa 2020. koja je bila slabija od 2019.
Prema podacima kojima se sada raspolaže, u periodu januar – novembar 2021. godine izvoz je iznosio 19,6 milijardi evra, što je za 2,3 milijarde evra više nego u celoj 2020. godini, a ostao je još jedan mesec za analizu da bi bili poznati konačni podaci.
Igor Kronja iz Privredne komore Srbije istakao je da će izvoz prema nekim projekcijama porasti za četvrtinu.
On posebno podseća na 2020. godinu koja je bila šok ne samo za srpsku privredu nego i za svetsku. U toj godini su se desili prekidi u lancima snabdevanja, došlo je do povećanja cena transporta, uopšte do generalne krize.
Istakao je da je u prošloj godini srpska ekonomija pokazala spremnost da odreaguje na promene, da je postignuta fleksibilnost, i odlični rezultati. Izvoz će, kako je naglasio, prema nekim projekcijama porasti za četvrtinu.
Takođe, dodao je da nova situacija otvara i nove mogućnosti, približava evropske investitore da sele svoje fabrike sa Istoka ka Srbijii.
„Tradicionalno dve trećine proizvoda je plasirano na EU, a isto tako možemo reći da mala preduzeća plasiraju svoje proizvode kako u EU kroz lance dobavljača tako isto i na tržište regiona samostalno kao proizvođači finalnog proizvoda“, rekao je Kronja.
Najznačajnija izvozna tržišta u 2021. su bila Nemačke, Italije BiH, Rumunije, Mađarske i tržište Rusije.
Šta se najviše izvozilo
Kronja je ukazao i da su se otvorile mogućnosti da srpski proizvođači postanu dobavljači nekih novih klijenata iz EU i time su napravili proboj ka tržištu Evrope.
Prilivom stranih direktnih investicija u Srbiju došle su nove tehnologije koje su primenjene kroz auto, avio, elektro i hemijsku industriju.
„Kada pogledate srpske kompanije, odnosno strani investitori koji su doneli tehnologije pokrenuli su niz malih i srednjih preduzeća koja su ušla u lance snabdevanja. Tako možemo smatrati da se srpski proizvod nalazi u nekom od najnovijih modela renomiranih svetskih proizvođača automobila. Srbija ima više fabrika guma, tako da je značajna na karti prozvođača pneumatika“, istakao je Kronja.
Naglašava i da je Srbija ostvarila suficit od januara do oktobra prošle godine u iznosu od oko milijardu evra u domenu usluga, gde dominira IT sektor.
Kukuruz i dalje jedan od izvoznih aduta
„Srbija je četvrti izvoznik kukuruza u Evropi, takođe imamo malinu koju možemo smatrati svetskim brendom. Malina iz Srbije je prepoznata po svim kontinetnima po svom kvalitetu“, naveo je Kronja.
Takođe, Srbija je i jedan od najvećih izvoznika jabuka u Rusiju. Rast je zabeležen i u turizmu.
„Mislim da je srpski turista upoznao Srbiju i video da ova država ima mnogo šta da ponudi“, smatra Kronja.
Struktura izvoza je, kako je ocenio, značajno promenjena. Početkom 2000-tih Srbija je izvozila sirovine i neke primarne proizvode.
Kakvi su rezultati po regionima
Očekivano, kako je naveo Kronja, beogradski region ostvario je najveći izvoz od 4,6 milijarde evra i to 23 posto ukupnog izvoza. Tu su i Južnobački i Sremski region sa 11,6 i 8,3 posto u ukupnom izvozu.
Najveći rast je ostvaren u Borskom regionu a Moravički je ostvario suficit. Primetan je rast i slaborazvijenim regiona kao što su Jablanički i Toplički. Uvoz je, kaže, takođe rastao.
„Srbija je energetski zavisna zemlja, posebno naftnih derivata kojima je cena skočila, isto tako uvozi razne sirovine, repromaterijale, mašine“, saopštio je Igor Kronja.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
