On je prvi koji je spojio nespojivo i otvorio DJ scenu u Čikagu. Sarađivao je sa našim najvećim muzičkim zvezdama, nastupao širom Amerike, ali i Evrope. Sledeće godine obeležava punih dvadeset pet godina karijere. Sada je ponovo pionir na muzičkom nebu – njegove lajvove prate hiljade obožavalaca – čak mu i bakšiš stiže putem pejpala – on je jednostavno DJ Spaz!
Sećaš li se svojih prvih koraka, kako je sve počelo i otkud ideja da postaneš DJ?
To je stvarno bilo davno, evo naredne godine obeležavam punih 25 godina muzičke karijere. Mene je pre svega zanimao radio, hteo sam da radim na radiju, i kao klincu mi se pružila fantastična prilika da uopšte uđem u taj magični svet. Bilo je to na radiju „Tamo daleko“, vlasnika i urednika Petra Jovanovića, poznatijeg kao Pera Tesla. Bio sam 12. razred i bilo mi je zanimljivo da bukvalno visim tamo po ceo dan, posmatram ljude koji rade, učim zanat. 1996. je sve počelo, tada je sve izgledalo kao hobi i sve mi se dopadalo. Sa druge strane, zaposlenima je to bilo dobrodošlo da ja upadam i menjam ih, kako bi oni završavali neke svoje poslove.
Kako sa radija prelaziš na veliku scenu i na nastupe uživo pred publikom? Kako se na to jedan DJ uopšte usudio?
Prvu priliku pruža mi moj kum, Ivan Matić, koji me poziva da nastupim u jednoj diskoteci, u lokalu „Kalemegdan“, vlasnika Radeta Novovića – to je bilo 1997. To je prvi put na ovim prostorima da je neko nastupio kao DJ, do tada su se radili samo koncerti sa pevačima uživo.
Nisam imao tremu, sve mi je bilo lako, jer je to nešto što obožavam. Sada me hvata nostalgija, dok ovo pričam. Tu sam počeo da organizujem žurke sa mojim drugim kumom, Dejanom Nedeljkovićem – poznatijem kao DJ Deki.
Tada smo i oformili firmu i ekipu SpazDek Entertainment. Bio sam odmalena aktivan u našoj crkveno-školskoj zajednici u Čikagu, i to mi je bio još jedan povod i jedno mesto gde smo se svi okupljali.
Tvoji nastupi i tvoje ideje su iz godine u godinu tada otvarali novu vrstu scene, bivao si sve popularniji, nudio si nešto potpuno novo?
Počinjem saradnju sa jednim Grkom 1999. godine – Sam Cappas i Sam Cappas Productions– pravimo srpsko-grčke večeri, izdajemo CD i tada kreće pravo ludilo. Puštamo naše najpopularnije rock i pop hitove, a publika sve to fantastično prihvata. Tada su to bile pesme Dragane Mirković, Kneza, Ivana Gavrilovića, Mileta Kitića, Riblje Čorbe i Bijelog Dugmeta. Počinju žurke sa više stotina, pa i više hiljada ljudi. Dve trećine te publike sam i lično poznavao, preko folklora i crkve, tako je bilo u Čikagu. Tada već krećemo i sa nastupima po drugim gradovima – Detroit, Klivlend, Feniks. Nikada neću zaboraviti svoj prvi nastup van Čikaga – dobio sam poziv da nastupim u Detroitu – oni nikada pre toga nisu organizovali nastup nekog DJ-a iz drugog grada. Imao sam ludu sreću, okupilo se preko 600 ljudi. Moj ćale je baš bio na ulazu tada, i nije mogao da veruje, pitao je ko ovo organizuje, nisam mogao da ga ubedim da sam ja taj koji je okupio svu tu publiku.
Tvoju karijeru obeležava i saradnja sa najvećim balkanskim zvezdama?
Kada sam počeo da radim kao DJ, otvarao sam programe, koncerte najpopularnijih pevača – Lepe Brene, Riblje Čorbe, Severine, Zdravka Čoliča, Indire, Seke Aleksić, Saše Matića, Plavog Orkestra, Viki Miljković. Razigravao sam i zagrevao publiku. Često, kada bi to bili nastupi manje popularnih pevača, ja sam bio važan faktor koji privlači posetioce. Ali uspešna saradnja sa legendama naše scene, otvarala mi je vrata za nastupe u gradovima van Čikaga. Sa Viki Miljković snimam spot krajem 2014. godine i to mi donosi ulazak na evropsko tržište.
Vili Miljković mi je i danas kao sestra, sa njom i Tašketom sam kao familija. Onda mi Mile Kitić pruža priliku za balkansku turneju, sa njim obilazim Sloveniju, Bosnu, slede Beč, pa Cirih. Stalno moram da budem u trendu, uvek se posebno pripremam za svaki nastup, sećam se, na primer u Beču, publika je počela da reaguje tek posle četvrte, pete pesme. Moje predstavljanje u Ljubljani bila je sušta suprotnost – tokom prve pesme bukvalno su svi bili na nogama!
Iz ovoga možemo da zaključimo da si ostvario sve svoje snove na sceni?
Što se muzike tiče, stvarno sam ostvario sve što sam hteo, ispunjen sam potpuno, radio sam, družio se sa mojim omiljenim pevačima i istinskim zvezdama, sa najvećima. Da, to uvek ističem, ostaje mi samo da nastupim sa Cecom, sa njom još uvek nisam radio, i onda baš mogu da kažem da su svi moji snovi kao DJ-a ostvareni. Sada, košarkaškim rečnikom – nakon uspešne igračke karijere, logično je da postanem trener! Posebno sam ponosan na to što sam potpuno samostalno organizovao Severinin koncert u Čikagu 2017. godine. To je bio jedan od većih koncerata, okupili smo preko 2.500 ljudi.
Uvek si pun iznenađenja, saznajemo da si aktivan i na drugim poljima, osim muzike?
Može se reći da je to sada drugi deo mog života – aktiviram se u politici. Voleo bih da budem predstavnik naše zajednice u Čikagu. Želja mi je da ovde imamo svoj lobi, da se čuje naš stav, naše mišljenje, kao i glas naše zajednice. Lokalni političari su tek na ovim poslednjim izborima shvatili koliko nas ima. Sada su prvi put glasali naši ljudi koji u Americi žive već dvadeset, trideset godina. Ja sam rođen u Čikagu, ali sam potpuno okrenut našoj zajednici. Ne zanimaju me predsednički izbori, ali sam siguran da na lokalnim izborima možemo da uradimo mnogo, ako imamo svog kandidata. Ujedno bi se i razbile neke predrasude koje su vladale nekih devedesetih godina o našim ljudima. Danas ovde žive mladi ljudi, koji su druga, treća generacija, i koji su obrazovani, školovani, spremni da zauzmu svoje mesto, da poboljšaju sliku o nama kao o narodu. Srce mi je puno kada vidim da mi možemo da budemo jedinstveni, a ne razbacani po enklavama. U narednom periodu, moja je misija da dobijemo mnogo bolje mesto i da živimo bolje i kvalitetnije u budućnosti kako u Čikagu, tako i u celoj Americi.
Vraćamo se na teren muzike. Ponovo nudiš nešto potpuno novo – tvoji lajvovi su proteklih meseci izazvali ogromno interesovanje?
Da, izgleda da posle 25 godina počinjem nešto ispočetka. Do prošle godine radio sam svakog vikenda, imao sam najmanje osam nastupa mesečno. Od početka pandemije, u poslednjih sedam meseci imao sam ukupno sedam nastupa i to su najviše bile svadbe. Nekako sam se osećao kao da mi je povučena ručna. Zato sam, pre svega zbog sebe, ali i zbog publike, počeo ovog marta sa lajv žurkama preko Fejsbuka. Želeo sam da ostanem aktivan i da me ne zaborave. Te video žurke izazvale su neočekivano ogromno interesovanje, ali očigledno je ljudima falilo takvih dešavanja, nešto što će da ih oraspoloži i uveseli. I tu imam publiku od 7 do 77 godina! Čak su mi, neki oduševljeni fanovi, iz zezanja, slali bakšiš preko pejpala, uz osmeh nam objašnjava DJ Spaz. I ponovo mi se čini da ih nekako okupljam. Zato ću vam sada reći ekskluzivnu informaciju – pripremam se da napravim lajv nastup za Novu Godinu!
Hvala ti za ovu ekskluzivu, svi jedva čekamo taj novogodišnji lajv! Samo ću te još pitati, da objasnimo, za one koji možda ne znaju, otkud ti ime DJ Spaz?
To je moj nadimak koji me prati odmalena. Kao klinac sam igrao folklor pri našoj crkvi. Trebalo je da idemo na koncert u San Dijego. Tada su svi roditelji bili za to da idemo na dva dana, a jedini sam se ja zalagao da tamo gostujemo sedam dana, i bunio sam se, bio sam najglasniji, i onda je jedna devojčica, Marija Lazić, uzviknula – kako sam ja živčan – na engleskom spaz! I ostalo je spaz, a kada sam počeo da se bavim muzikom, samo sam dodao DJ i od prvog nastupa sam DJ Spaz. Tako me sada svi poznaju. A ja sam i dan danas živčan, pravi sam živac u svemu što radim, to se ne menja i ostaće tako!
Dok čekamo da nam DJ Spaz priredi pravi novogodišnji lajv koncert, očekujemo od njega još mnogo noviteta, jer se u njegovoj muzičkoj kuhinji stalno nešto krčka. On uvek iznenađuje, jer on je – DJ SPAZ!
PIŠE: SNEŽANA LAZIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
