Višak kilograma uticao je i na njeno raspoloženje, pa se često osećala nezadovoljno i tužno.
Bojana Stamenov privukla je pažnju svojim raskošnim glasom, ali se neretko govorilo o njenoj kilaži, koju već neko vreme uspešno dovodi u red.
Pevačica je uspela da smrša neverovatnih 71 kilogram i to bez intervencija želuca, već treningom i zdravijom ishranom.
Otvoreno govori o problemima sa kojima se susrela, kao i tome koliko truda je bilo neophodno da krene u borbu sa kilogramima.
„Kako bi naš narod rekao, shvatila sam da je ‘doteralo cara do duvara’. Nisam bila dobro. Sve je ‘otišlo u crveno’ situacija sa zdravljem dostigla je negativnu kulminaciju. Krenula sam sa endokrinološkim ispitivanjem jer mi je šećer u jednom trenutku bio 27,7. Imala sam probleme sa vidom, promene raspoloženja su bile sve češće… Mučilo me je što sam nasmejana i pozitivna bila samo na sceni i kada se uključe kamere. Kada se svetla ugase, sama sa sobom nisam bila srećna i shvatila sam da nešto mora da se menja. Bila sam tužna, nezadovoljna, nesrećna. U jednom trenutku čak i agresivna u komunikaciji, sa bliskim ljudima pomalo osiona. To je bila neka osoba kakva nisam želela da budem, jednostavno se više nisam prepoznavala“, prisetila se pevačica u razgovoru za eKlinika portal.
Dugo je razmišljala o tome da počne da trenira, a različiti strahovi uticali su na to da odugovlači. Iz ove perspektive svesna je da nije bilo potrebe za tim, te je poslala jasnu poruku svima koji razmišljaju na isti način.
„Bila sam u strahu da čak i ako krenem sa nekim treninzima u teretani, neće biti dovoljno stručne osobe da sa mnom radi. Plašila sam se da nema dovoljno obučenih i efukovanih da se sa mojom težinom i specifičnom situacijom adekvatno uhvate ukoštac i oklevala sam. Imala sam strah i od povreda: šta ako padnem, povredim se, šta onda sa oporavkom, opet ležanje, opet gojenje, pa u krug… Shvatila da je jedan od najvećih strahova žena sa viškom kilograma kako uopšte ući u teretanu kada izgledaš tako kako izgledaš. Sada mogu da kažem da je to čista nebuloza i da onog momenta kada odlučiš i kreneš sa procesom, ne treba da te zanima šta bilo ko drugi misli, osim onih koji te zaista u tome podržavaju“, rekla je ona i dodala:
„Gotovo da nisam ni osetila kako su ti kilogrami otišli. Bilo je znoja, bilo je naporno, ali sam bila redovna na treninzima tri puta nedeljno. U jednom trenutku me uhvatila panika: šta ako se sada jave za operaciju jer tada zapravo nisam ni želela da se operišem, videla sam da mogu mnogo i ovako. Počela sam da sumnjam i u svoju bazičnu želju da problem rešim operativnim putem. Mnogo je tu još dilema bilo, kako ću i kada se vratiti pevanju, šta sa novim režimom života ako se ipak operišem… Osetila sam da imam potrebnu psihičku stabilnost da idem ovako dalje, pa dokle stignem.“
Mentalna stabilnost, podrška i ljubav prema sebi uticali su na to da sebi da novu šansu.
„Ponekad mi se činilo da lebdim. Hodala sam normalno, šetala. Garderoba mi je postala velika i ponovo sam iz ormana povadila neke stvari koje godinama nisam mogla da nosim. Stanem pred ogledalo i kažem: ‘hej, ovo je skroz okej’. Učila sam ponovo da volim svoje telo, da ponovo volim sebe. Podrška prijatelja je bila neverovatno značajna. Na komentare rodbine i još nekih osoba iz bliskog okruženja nisam reagovala, ali nisam dozvoljavala ni mešanje, pitanja i potpitanja. Jednostavno, imala sam svoj kurs i više ništa sa njega nije moglo da me pomeri. Konačno sam se osećala dobro, osećala da to mogu.“
IZVOR: NOVA I FOTO: PRINTSCREEN
